S obzirom da Pravilnik podrazumeva visoke standarde dobrobiti životinja u mnogim svojim odredbama, postavlja se pitanje koji objekti za držanje napuštenih životinja će uopšte moći da budu registrovani.
Ako posetite dve slučajno odabrane opštine u Srbiji, jednu na severu, a drugu na jugu zemlje, suočićete se sa nezamislivo teškim uslovima života napuštenih kućnih ljubimaca, bilo da se radi o opštinskim ili privatnim prihvatilištima. Siromašna država koju izjeda korupcija deluje kao da ne može da se nosi sa problemom napuštenih životinja, a građani koji svakodnevno gube bitke na svim poljima skloni su da pomisle da čak i životinje imaju „veća prava od ljudi“.
Mnogo puta sam čula ljude skrhane problemima i beznađem da govore o prihvatilištima za životinje u pozitivnom tonu, upoređujući ih sa hotelima. Naravno, ti ljudi nikad nisu posetili nijedno prihvatilište i nisu upoznati s pravim stanjem stvari. S druge strane, osobe kojima je stalo do života životinja i koje daju sve od sebe da spasu neke od njih, takođe su sklone da u neregistrovanim prihvatilištima i pansionima vide sigurno utočište za pse i mačke koji su izbačeni iz svojih domova.
Najraširenija zabluda, pogotovo među ljubiteljima životinja jeste da su prihvatilišta dobro rešenje za napuštene životinje. Kolektivni smeštaj nije najsrećnije rešenje ni za ljude ni za životinje, a njegova specifičnost su promene u ponašanju koje su zabeležene kako u prihvatnim centrima za ljude, tako i u prihvatilištima za životinje. Daleko od očiju javnosti, pojedina prihvatilišta za životinje u Srbiji postala su mesta na kojima se životinje sistemski zlostavljaju ili nezakonito ubijaju.
Koncept prihvatilišta za napuštene životinje u tom smislu predstavlja koncept kažnjavanja žrtava. U slučaju napuštenih pasa i mačaka, nadležne institucije ne kažnjavaju napuštanje koje je zabranjeno Zakonom o dobrobiti životinja, nego pse i mačke koje su nesavesni ljudi izbacili na ulicu i koje su pored napuštanja u većini slučajeva iskusile i razne oblike zlostavljanja.
Psi i mačke su vrste najbliskije čoveku i mesto im je uz čoveka. Iskreni ljubitelji životinja smatraju svoje ljubimce članovima porodice čija dobrobit se podrazumeva. Nažalost, trend napuštanja pasa i mačaka ne menja se u Srbiji, a država ne preduzima mere čije sprovođenje je nužno da bi problem napuštenih životinja bio rešen na zakonit i human način.
Prva mera koja mora da se sprovede jeste sistemsko obeležavanje i registracija svih pasa i mačaka u Srbiji. Sledeći tekst biće posvećen toj temi.
Autor: Nataša Vukmirović Ljudi za životinje