"Ništa čudno“, kaže za Danas Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije. "Otkako smo sa gajenja sortnih vrsta kukuruza prešli na hibridni, proizvodnja pasulja kod nas se više ne isplati“, tvrdi on.
Stanković kaže da je prosečan prihod pasulja po hektaru samo tri tone, dok proizvođači u drugim zemljama proizvode do osam tona po hektaru.
"Pasulj je ranije gajen kao međuusev uz kukuruz, dok smo gajili sortne vrste kukuruza. Pasulj u fazi cvetanja i zametanja zrna traži senku što je kod sortnih vrsta kukuruza imao, kao i potrebnu vlažnost. Hibridni kukuruzi su gušće strukture i ne daju mogućnost za gajenje međuuseva“, kaže Stanković.
On podvlači da ne možemo proizvoditi sve.
"Nekih vrsta proizvoda se moramo odreći jer ih dobijamo jeftinije uvozom iz Kazahstana, Azerbejdžana, Turske, pa je čak i uz troškove prevoza pasulj je jeftiniji i uvezen iz Kine“, tvrdi Stanković. On negira utisak da je Srbija veliki potrošač pasulja.
"Bili smo veliki dok je postojala ona velika vojska, dok su postojali restorani društvene ishrane. Danas smo umeren potrošač“.
(Izvor: Danas, B92)