Berzanske pozicije dolara juče su, na indikativnom deviznom tržištu u Londonu, bile čvršće prema jenu, dok je evro zadržao stabilan nivo prema obe pomenute valute. Istovremeno su blago opali glavni indeksi akcija u Evropi i na vodećem dalekoistočnom tržištu u Tokiju, gde još vlada neizvesnost oko buduće kamatne politike Banke Japana (BOJ).
Dolar je u kasnoj prepodnevnoj trgovini vredeo 114,27 jena, prema 113,31 jena u završnom poslovanju sinoć, kada je japanska valuta bila na najnižem nivou u odnosu na američkog takmaca, za proteklih mesec dana. Mnogi analitičari u Japanu i Evropi veruju da će se BOJ već u petak, na sastanku bančine uprave, uprkos protivljenju Ministarstva finansija, opredeliti za prvi rast osnovne kamate u proteklih više od pet godina.
Kao mogući nivo rasta bazne kamate BOJ pominje se 0,15 procenata, što i nije neki veći uspon ako se ima u vidu da je glavna interesna stopa u Japanu sada svega 0,10 procenata. Podizanje bazne kamate svakako bi trebalo stimulativno da deluje na jen koji je, inače, juče bio stabilan prema evru, uz dostignuti kurs od 145,50 za zajedničku valutu 12 članica Evropske unije. Evro je početkom protekle sedmice premašio nivo od 147 jena, što je bio rekordan kurs, ali je posle toga uglavnom oscilirao u uskom rasponu od 145 do 145,80 jena. Evro je u Evropi vredeo 1,2734 dolar, a berzanski igrači ističu da se vrednost ove dve valute, tokom proteklih nekoliko dana, nije ozbiljnije promenila.
Dolazak Henrija Polsona na čelo Ministarstva finansija SAD mogao bi, međutim, tu „idilu“ da poremeti, posebno ako se on, kao što to neki analitičari očekuju, uskoro otvoreno založi za „politiku slabijeg dolara“, što bi bilo sasvim suprotno od onoga što je zagovarao njegov prethodnik Džon Snou. Silazna korekcija cena na evropskom i azijskom tržištu akcija usledila je zbog pritisaka koji su na tržišna kretanja imali prethodni nešto masovniji plasmani vrednosnih papira visokotehnoloških kompanija. Nikei indeks je opao više od pola procenta, dok je panevropski FTSEurofirst 300 pao za nijansu skromnije − 0,4 odsto. (“Pregled”)