Perišić je prethodno bio osuđen na 27 godina zatvora za ratne zločine u BiH i Hrvatskoj.
To je konačna presuda Haškog tribunala.
Žalbeno veće Tribunala je, usvajajući žalbu optuženog, utvrdilo da pomoć koju je Vojska Jugoslavije, na čelu s Perišićem, pružila Vojsci Republike Srpske nije bila data s "konkretnim uputstvom" da bude upotrebljena za činjenje ratnih zločina u Sarajevu i Srebrenici, već za "opšti ratni napor" VRS.
Politika Vrhovnog saveta odbrane SRJ, koju je sprovodio Perišić, bila je da obimnu vojnu pomoć VRS daje za "opšti ratni napor", a ne za počinjenje konkretnih zločina u Sarajevu i Srebrenici, utvrdilo je žalbeno veće, kako je saopštio predsedavajući Teodor Meron.
"Blic" saznaje da Perišić dolazi u Beograd sutra redovnom linijom "Jata".
Žalbeno veće poništilo je i prvostepenu presudu da je Perišić kriv zbog toga što nije sprečio i kaznio počinioce raketnog napada na Zagreb sa polozaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila.
Perišić je po toj presudi imao komandu i kontrolu nad vojskom Srba u Hrvatskoj.
Pravosnažnom presudom utvrđeno je da Perišić nije imao neposrednu komandu i kontrolu nad Srpskom vojskom Krajine, iako su u nju upućivani oficiri VJ preko posebnog personalnog centra Generalštaba VJ.
Prema presudi žalbenog veća, raketne napade naredio je komandant SVK Milan Čeleketić, po nalogu tadašnjeg predsednika RSK Milana Martića. General Perišić je prethodno izričito zabranio Čeleketiću, oficiru VJ na službi u SVK, da napadne Zagreb, ali Čeleketić nije tu naredbu poštovao, navodi se u presudi.
Perišić je u septembru 2011. prveostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95 i raketnih napada na civile u Zagrebu u maju 1995.
Prvopstepena presuda doneta je većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto iz Južne Afrike imao suprotno mišljenje, zalažući se za oslobađanje generala Perišića, prenosi B92.
U žalbi koju je podnela na presudu, Perišićeva odbrana navela je, kao jedan od ključnih, argument sudije Molotoa da vođenje rata nije zločin.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008.
Momčilo Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
Za suđenje Perišiću nije bilo gotovo nikakvog interesa vlasti u Srbiji iako je, po težini optužbi, to bilo jedno od najvažnijih vođenih u Tribunalu.
(B92, Blic)