Naizgled je neobično što će pesmu „Ruža od baruta“, i to peti po redosledu, izvesti bez podrške benda. Nenad Milosavljević, kako u šali za sebe kaže „mladi, perspektivni solista“, objašnjava za Nadlanu.com zašto se odlučio na taj korak:
-Uradio sam to zato što ova pesma ne pripada zvuku Galije. Drugo, ne vidim zašto bi Galija bila na festivalu. A zašto ja sam ? Gomila stvari je ostala negde u fioci, činilo mi se dobro da jednu pesmu predstavim na ovaj način. To je jedini razlog. Ne možeš dati Galiji, ne možeš dati drugima, iz prostog razloga jer sve te pesme imaju nešto pozorišno u sebi. Nešto što nije estrada, što pripada nekom drugom sazvežđu, i onda mi se čini da je najbolje da se na ovaj način to reprezentuje, pogotovo što će tu biti svi mediji. Činim tako uslugu i sebi i festivalu, i muzici na kraju krajeva.
Kaži nam koju reč više, kakva je to „Ruža bez baruta“ kad je toliko drugačija ?
-Glupo je da ti pričam, moraš da čuješ. Da postoji mogućnost da ti objasniš pesmu, ne bi imalo razloga da se svira. Pozorišna priča... To je kratka forma, pripada kategoriji primenjene umetnosti gde za tri minuta moraš reći mnogo toga.
Ima li, ipak, i takmičarskih ambicija ?
-Iskreno – nimalo. Meni je ovo bila ideja jer, lično, mislim da fale festivali u ovoj zemlji. Sad što se on, iz određenih organizacionih razloga, povezuje na ovaj način, to je druga priča. Festival je jedina forma gde mogu neki novi klinci ili neka nova ostvarenja, kao što je to kod mene slučaj, da ugledaju svetlost dana i da to ima smisla.
Da li si čuo neke od pesama drugih učesnika ?
-Pravo da ti kažem, okupiran sam koncertom u Nišu (Galija, 8. marta, prim. M.Ć.), razmišljam samo o tome. Bavim se bendom.
Kako idu pripreme ?
-Odlično. Malo je naporno jer je kompleksna stvar, ali, biće to dobro.
Šta je još aktuelno kod Galije, osim niškog koncerta i Gutinih (gitarista) postovanja živih snimaka benda sa jutjuba ? (smeh)
-Guta je zadužen za sajt, on to najbolje razume. Ja se koristim sajtom ali... On to, bre, nekako, ume, najbolji je od nas u toj priči.
-Mislim da će biti sledeće godine. Imam već dosta materijala, nakupilo se, pa samo da vidim sa Gutom... Nismo se odlučili za dizajn zvuka, u kom pravcu ćemo ići. Postoje pesme koje su kao „kroki“ postavljene, to je ta prva faza kada se radi, a onda se razmišlja o dizajnu zvuka. Kada to definišemo, onda dalje ide mnogo brže. Tu je najveće zezanje.
Sveža su još sećanja na dva sjajna unplugged koncerta u Sava centru u oktobru 2011...
-Moja želja je da u celoj zemlji uradim takve koncerte, ali, svi znamo šta nas muči. Produkcijski uslovi za ostvarivanje tih koncerata su takvi da morate da platite da biste svirali sa produkcijom na tom nivou, a to baš i nije lepo od nas matorih, posle toliko godina. Imali smo u Beogradu pomoć prijatelja pa smo se uzvukli i ispalo je sve kako treba, u svakom smislu, ali za druge gradove, kada smo prepušteni sami sebi, onda je to jako teško. Ne možeš da postaviš cenu ulaznice koja bi mogla da ti obezbedi te produkcijske uslove, moraš da se ravnaš prema mogućnostima ljudi koji zaista mogu toliko da plate. Ako se ravnaš prema tome, onda si baš u problemu. Nije to slučaj samo sa nama, već sa svima.