Nemogućnost da zarade, dugo studiranje, kasno sklapanje braka i nepovoljni stambeni krediti osnovni su razlozi za život u porodičnom domu.
Urušavanjem socijalizma, stambena politika podrške porodici je nestala. Kupovina stana gotovo isključivo zavisi od sredstava koje imaju roditelji. Tako je samo četvoro od 1.627 ispitanika uspelo da uzme subvencionisani stambeni kredit.
Smilja Tomanović sa Filozofskog fakulteta kaže da mnogo mladih počinje porodični život u roditeljskom domaćinstvu, što neke sprečava da postanu roditelji.
"Sada je učešće neudatih i neoženjenih u ovoj grupi od 34 do 35 poraslo na jednu trećinu naspram jedne petine koja je bila 2003. godine", precizira Tomanovićeva.
Odluka o stanovanju gotovo uvek se svodi na novčanik - više od trećine mladih je bez prihoda, toliko ih je sa nedovoljnim primanjima, a svaki šesti zarađuje prosečnu platu.
Sociolozi ocenjuju da mladi nisu pasivni, već u sistemu ograničenih mogućnosti pokušavaju da se snalaze.
Smilja Tomanović, ipak, ističe da su mladi finansijski više nezavisni u odnosu na prethodno istraživanje pre osam godina.
Tomanovićeva to objašnjava time što su se mladi angažovali na privremenim i poveremenim poslovima. Na taj način mladi obezbeđuju novac za studiranje ili život, ali ti poslovi su često u oblasti sive ekonomije, navodi Smilja Tomanović.
Na birou za zapošljavanje posao čeka 200.000 mladih, što je svaki četvrti nezaposleni. Jedina njihova prednost je godište.
"Mladi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje traže posao kraće nego što je prosek, koji je 3,6 godina, oni posao traže 1,8 godina", kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Slika mladih u Srbiji i u regionu je slična. Međutim, u zemljama Evropske unije nešto je povoljnija, pa tako svaki treći 35-godišnjak živi u porodičnom dom.