Tumarajući svetom naišli su i na zaliv Garavan, čija ih je lepota, blaga klima i bujna vegetacija, podsetila na izgubljeni raj. Eva odlučuje da je upravo to mesto na kome će zasaditi žutu voćku koju je ponela sa sobom iz raja. Na tom se mestu kasnije razvio gradić Manton.
POGLEDAJ I: Festival limuna FOTO
Manton je poslednje mesto francuske rivijere u pravcu istoka prema Italiji. Ili prvo kad se iz Italije pređe u Francusku. Bio je deo đenovljanske republike, zatim u posedu kneževa Grimaldi iz obližnjeg Monaka sve do Francuske revolucije, pa izvesno vreme pod protektoratom kraljevstva Sardinije i grofova iz kuće Savoja da bi se 1860, većinskom odlukom stanovnika na referendumu, definitivno pripojio Francuskoj.
Prijatna klima, more i bujna vegetacija nisu mogli proći nezapaženo. Kao i obližnju Nicu i Manton otkrivaju engleska i ruska aristokratija koja u njemu i okolini, podiže luksuzne hotele, palate i privatne vile.
Godine 1895. grupa hotelijera koja je tražila načina da osmisli zimsku zabavu za grad i turiste, došla je na ideju da se organizuje nekakva vrsta gradske parade, nalik onoj karnevalskoj u obližnjoj Nici. U to vreme bilo je moderno provoditi zime na francuskoj rivijeri, i mnoge evropske aristokrate, bogataši i umetnici, provodili su zimske meseci u vilama i hotelima Azurne obale. Ostalo je zabeleženo da je jednoj od prvih uličnih proslava ove vrste prisustvovala i engleska kraljica Viktorija.
POGLEDAJ I: Festival limuna FOTO
Prve proslave bile su mešavina karnevala i lokalnog folklora, gde je glavni događaj bio takozvani „Mokoleti“ – mladići i devojke nosili bi upaljene sveće čiji bi plamen pokušavali da održe pokušavajući istovremeno da ugase plamen onih oko njih. Ova ulična, karnevalsko-folklorna zabava, ujedno je bila i svojevrsna prilika za udvaranje i upoznavanje između lokalnih momaka i devojaka, nešto nalik starim srpskim poselima i vašarima.
Tridesetih godina prošlog veka Menton je još uvek bio prvi region u Evropi po proizvodnji limuna. Godine 1928. jedan hotelijer dolazi na ideju da organizuje izložbu limuna i cveća u vrtu hotela „Rivijera“. Izložba je doživela takav uspeh da je već sledeće godine prebačena na gradske ulice, gde su limuni i pomorandže bili izloženi na pokretnim kolima na kojima su stajale lokalne lepotice. Tako je rođen i „Praznik limuna“, zvanično 1935. godine.
POGLEDAJ I: Festival limuna FOTO
Ove godine doživeo je svoje 80. izdanje, od 16. februara pa do 6. marta. Za osam decenija trajanja doživeo je brojne promene.
Evo nekih momenata – već naredne godine po zvaničnom osnivanju, 1936, seli se u čuveni gradski vrt Bjoves; za vreme rata festival se ne održava, a 1955, prvi put se uvodi i tema festivala – prva izabrana tema bila je „Muzika“. Četiri godine kasnije uvodi se i novi metod dekoracije – limuni i pomorandže se na mrežaste konstrukcije od metalne žice privezuju elastičnim trakama žute i narandžaste boje, tako da je način dekoracije skoro pa neprimetan. Godine 1993. uvodi se i večernja parada, koja od tada postaje redovan deo festivala a 2007. i vrt svetla – skulpture i građevine od limuna se tokom noći osvetljavaju na spektakularan način tako da se čitav vrt Bovje pretvara u jedno zaista nestvarno mesto.
Ove godine utrošeno je oko 140 tona voća.
Među temama festivala bili su i Asterik i Obeliks, Lucky Luke, Indija, Diznilend i druge. Ove godine izbor se prosto sam nametnuo – za 80 izdanje festivala tema je Žil Vern i „Put oko sveta za 80 dana“.
Pripreme traju bezmalo čitave godine, od jednog festivala do drugog. Pošto se u junu izabere tema, dizajneri se bacaju na posao osmišljavanja skulptura i pokretnih kola. To je posao koji zahteva ne samo bujnu maštu već i odlično poznavanje niza tehničkih problema. Ništa ne sme zakazati, dizajnirane metalne strukture moraju biti kako izvodljive za konstrukciju, tako i dovoljno izdržljive za prikačeno voće – pojedini eksponati mogu biti teški i do tri tone! Taj posao iz godine u godinu sve je zahtevniji, pa u pomoć ponekad priteknu i stručnjaci sa strane, kao što su inženjeri pariskog Diznilenda.
POGLEDAJ I: Festival limuna FOTO
Potom sledi raspisivanje javnih konkursa za izvođače radova i muzičke bendove koji žele da učestvuju na festivalu. S izradom mentalnih konstrukcija počinje se već u oktobru a prve količine limuna počinju da pristižu u januaru kada se pripreme za festival ubrzavaju. Za nekoliko nedelja vrt Bjoves pretvara se u ogroman izložbeni prostor pod otvorenim nebom na kome počinju da niču građevine i skulpture u potpunosti napravljene od limuna i pomorandži. Na tom poslu angažovano je oko 300 ljudi. Za jedan kvadratni metar u proseku se upotrebi 200 limuna ili 30 kilograma voća. Za pričvršćivanje uz konstrukciju od metalne mreže upotrebi se pola miliona elastičnih traka koje se uvoze iz Tajlanda. Svaki dan jedan odred ljudi pregleda sve konstrukcije i uklanja limun koji je u međuvremenu satruleo i menja ga novim. Oko 90% upotrebljenog voća ostaje jestivo i nakon festivala i ono se prodaje po simboličnoj ceni.
Vrt Bovjes se potom u potpunosti vrati na staro, sa sve novim zasadima, za svega pet dana. Do naredne godine.
U okviru teme „Put oko sveta za 80 dana“ ove godine mogle su se videti fantastične limunske replike svetskih poznatih atrakcija – Ajfelov toranj, Mulen Ruž, Bing Beng, Tadž Mahal, kineske pagode, sfinga, Isus iz Rio de Žaneira ...