Za vreme trajanja studija sam pisala blog, ali sam paralelno imala dosta gostovanja na domaćim portalima poput Moodiranja, DigitalizujMe, InterFON itd.
Ono što me ljudi najviše pitaju je kako oni mogu da dođu ovde gde sam ja? Odmah da vam kažem da lakih i brzih rešenja nema, niti mogu da vam ponudim magični napitak. Odgovor je dobro poznavanje svih procedura kada je Amerika u pitanju, velika upornost u prikupljanju dokumenata i ažurnost u praćenju svih vesti o instituciji na koju aplicirate.
Nakon što sam odgovorila na preko 100 mejlova na temu kako da upišete studije u Americi, master ili doktorske, kako da dobijete stipendiju, odlučila sam da napišem ovaj Vodič za postdiplomske studije u Americi i tako jednom za svagda rešim problem ljudima koji nemaju koga da pitaju, a zanima ih sve ovo.
Dakle, za početak se naoružajte strpljenjem, jer kada počnem da nabrajam sva neophodna dokumenta, može vam se slošiti, te imajte čokoladicu pored sebe. Šalu na stranu, da počnemo:
Najpre je važno da odlučite gde želite da aplicirate. Da, svi znamo da Columbia i Harvard zvuče cool, ali da li je to zaista ono što vas zanima? Ne samo da li vas zanima, već i da li to možete sebi da priuštite. Školarine u ovakvim školama neretko dostižu i do $80.000 godišnje za određene smerove, a stipendije za mastere ne postoje. Postoje stipendije za doktorante, ali je jako teško dobiti ih. Takođe je bitno da se ne povodite time koje su škole IN, za šta ste vi čuli od vaših prijatelja, ili iz poznatih TV serija, jer to nema nikave veze sa vama samima.
Najbolji izvor za vas, kada je u pitanju pretraživač stipendija za master i doktorske studije je http://phds.org/ gde možete da nađete rang liste koje su prilagođene baš za vaš slučaj, nakon što ukucate željene parametre.
Drugi fantastičan izvor za pretraživanje je http://www.aldaily.com/ gde možete da čitate teze studenata, najnovija istraživanja, korisne članke i sl. Posebno je koristan za studente koji traže PhD odnosno doktorat u Americi. Nešto lakši sajt za navigaciju svako je http://www.petersons.com/ koji je isto bogat korisnim informacijama.
Ukoliko vam ovo nije pomoglo, toplo vam preporučujem da kontaktirate neverovatno ljubazne ljude iz Internacionalnog Akademskog centra u Beogradu (IACBG u daljem tekstu), koji su usko povezani sa Američkom ambasadom, i koji će vam rado pomoći da saznate sve o fakultetima u Americi, kao i koji je fakultet baš savršen za vas, na osnovu vašeg pređašnjeg iskustva, radnog i studentskog, ekonomske situacije i sl. Njih možete naći na adresi Dečanska 12, a evo i brojeva telefona i ostalih podataka http://www.iacbg.org/index.php/kontakt-sa-nama-contact-us
Takođe bih vam preporučila da odete na jedan od njihovih besplatnih seminara za studije u Americi koji možete zakazati preko ovog linka http://www.iacbg.org/index.php/seminari-za-postdiplomce Savetovanja se odvijaju više puta mesečno pa sam sigurna da ćete naći termin koji baš vama odgovara.
Dalje, bitno je da vidite koje testove morate da polažete za tu instituciju za koju planirate da aplicirate. To možete videti na sajtu svakog fakulteta, a ukoliko ne možete da se snađete, najbolje je da kontaktirate sjajnu ekipu iz IACBG-a.
Verovatno ćete skoro svi morati da polažete TOEFL, te vam stoga preporučujem da proučite ovaj link na kome ćete naći sve potrebne informacije i uputstva: http://www.iacbg.org/index.php/component/jdownloads/finish/5-testovi/27-toefluputstvopdf/0?Itemid=74 Nova generacija TOEFL-a je uvedena od 2006.godine, pa TOEFL iBT ne treba da vas plasi, to samo znači da se tekst radi internet based. Više o novom TOEFL-u pročitajte ovde http://www.iacbg.org/index.php/component/jdownloads/finish/5-testovi/26-toeflinfopdf/0?Itemid=74
Neki od vas koji se interesuju za biznis škole u Americi će morati da polože i GMAT te stoga njima savetujem da se bace na ovaj link. Posebno će biti bitan onima koji planiraju MBA studije u Americi. http://www.iacbg.org/index.php/component/jdownloads/finish/5-testovi/8-gmataboutpdf/0?Itemid=74
Takođe, neke škole će umesto GMAT-a hteti da prihvate i GRE koji je nešto lakši od GMAT-a po iskustvu mojih prijatelja koji su polagali, te njima preporučujem da iščitaju ovaj dokument koji su nam ljudi iz IACBG ljubazno pripremili. http://www.iacbg.org/index.php/component/jdownloads/finish/5-testovi/9-greinfopdf/0?Itemid=74
Što se tiče priprema za ove ispite, možete ih spremati sami ili na kursevima IACBG-a koji se plaćaju. Ukoliko odlučite da ih spremate sami, možete skinuti vežbe sa interneta, a ukoliko odlučite da ih spremate u centru, najbolje je da ih kontaktirate da vidite koji su vam datumi priprema odgovaraju.
Paralelno sa spremanjem testova, morate da razmišljate i o motivacionom pismu.
Motivaciono pismo je izgleda za naše studente veći bauk nego gorenavedeni testovi, pošto iz iskustva vidim da mi najveći broj pitanja ljudi šalju baš na ovu temu. Moj savet je da pismo obavezno, ali obaveno pišete sami. Možda mislite da je bolje da platite nekome da ga za vas napiše, ali verujte mi da je to pogrešna odluka i da se to i te kako vidi, posebno od strane stručnjaka koji će ga čitati u Americi kada vaša aplikacija stigne i upoređivati ga sa vašim akademskim preporukama itd. Lako se da videti da li ste ga vi pisali, ili ste nekome platili da to uradi za vas. Ovo ne znači da vi ne treba da tražite pomoć od prijatelja i ljudi koji su dobri u tome, ali je najbitnije da vas ti ljudi znaju, jer ako neko ne potrefi vaš stil i način razmišljanja, što bi naš narod rekao: Ode mast u propast.
Ja sam napisala preko 10 motivacionih pisama najboljim prijateljima i ponosno mogu reći da su svi upisali željene fakultete u inostranstvu. Takođe mogu reći da iako su to bili ljudi koje znam godinama, proces po osobi je trajao minimum mesec dana. Od prvog drafta, do brojnih prepravki, modifikacija, ulickavanja potrebno je da prođe određeni broj dana da vam se priča slegne u glavi, da zaista predstavite tu osobu u najboljem mogućem svetlu. Moje pravilo kada pišem nekome motivaciono pismo je da uvek, ali uvek ta osoba mora meni da pošalje prvi draft. Nakon toga, ja im pomognem, usmerim ih, ukažem im na greške, onda im vratim da to sve isprave, pa tako nekoliko puta, dok ne budem 100% zadovoljna učinkom. Što bi moja drugarica Maša rekla: Jovana, ti bi mene i na Harvard upisala!
Kada pišete motivaciono pismo najbolje je da se fokusirate na ono što fakultet želi da vidi u vama, tj.najlakše je da do te emocije dođete kada iščitavate sve priče studenata alumnija sa sajta fakulteta, jer je to ona emocija na koju fakultet cilja da izazove kod vas, te je vi možete emitovati poput ogledala nazad ka njima i time pogoditi pravo u cilj. Dalje, bitno je da ukratko kažete koji su vaši ciljvi u životu, kako na kratke, tako i na duge staze i kako se program za koji aplicirate uklapa u postizanje tog vašeg cilja. Takođe je bitno da im pokažete ne samo kako je program dobar za vas i kako ste vi dobri za njega. Odnosno koji će fakultet imati benefit ako vas primi kao studenta. Ovo je najvažnija stavka za vas koji želite da dobijete punu stipendiju. Motivaciono pismo je možda najbitniji deo aplikacije, te vam zaista ne bih savetovala da ovo shvatite olako, niti da ga radite u zadnji trenutak.
Pisma preporuke mogu dosta da vam izvuku aplikaciju, posebno ako niste imali mnogo visok prosek tokom sudija. Najbitnije kod pisama preporuke je da ih uzimate od osoba koje vas zaista poznaju dobro. Ne mislim na mame, tate, rođake i slično, već na ljude sa kojima ste zaista radili, ili sarađivali na nekim bitnij projektima, tj.od profesora koji su vas zaista zapamtili i kod kojih ste brijirali na časovima. U pismu preporuke će se pojavljivati pitanja koje su vaše jače strane, a šta su vam slabosti, kao i kako radite pod stresom, kada ste najbolji, kao timski igrač ili individualac. Ono što vam ja savetujem je da kao u slučaju motivacionog pisma, dobro istražite sajt fakulteta za koji se prijavljujete kako biste mogli da skrenete pažnju profesoru odnosno šefu sa posla kada vam bude pisao pismo na šta da se fokusira, a šta možda bolje da izbegne. Iz tog razloga je bitno da vam pismo piše neko ko vas dobro zna, kako bi hteo da vam izađe u susret oko ovakvih stvari. Obično se traže dva pisma preporuke, a negde možete i da pošaljete više, ali ja bih savetovala da ukoliko su u pitanju dva, jedno bude sa fakulteta, a jedno sa posla. Kada kažem posao, svesna sam da niste svi imali priliku da radite tokom studija, u tom slučaju savetujem vam da kontaktirate ljude sa kojima ste radili u nekoj NGO organizaciji ili bilo kom volonterskom sektoru, studentskoj organizaciji i sl.
Konačno, bitan je i vaš CV. CV je tu da objasni službi za prihvatanje novih kandidata u Americi kako i zašto se vi uklapate u njihov univerzitet, tj.taj specifični program za koji aplicirate. CV treba da bude sažet, maksimum 2 stranice, američkog formata, a poslove nabrajate od trenutnog do najstarijeg. Više o formatu američkog CV-ja ću pisati ukoliko mi u komentarima stavite do znanja da za to ima potrebe. Dosta o tome možete naći na netu sami, ali znam da je većina ljudi lenja kada su ove stvari u pitanju i da vole sve na gotovo da dobiju. Ja sam sve ove informacije sama kopala po netu kada sam aplicirala za Ameriku, ali razumem da nisu svi kao ja u smislu da se snalaze po svim tim sajtovima olako i da povezuju more svih tih informacija u glavi. Tako da ukoliko ima potrebe da više pišem o tome, slobodno to recite. Isto važi i za motivaciono pismo, pisma preporuke, standardizovane testove ili šta god vam i dalje nije baš najjasnije.
Mnogo ljudi me je u Srbiji pitalo zašto ovo radim. Posebno ljudi koji me poznaju i znaju koliko sam zaposlena na 10 strana, koliko malo vremena imam, a opet uvek pronađem vremena da im pomognem kada su ovakve stvari u pitanju. Ne postoji jednostavniji odgovor od tog da sam ja najsrećnija osoba na svetu kada mi neko pošalje mejl u kome mi zahvaljuje što je upisao željenu školu na stipendiju i promenio svoj život na bolje. Znam koliko je meni značilo kada sam otišla u Ameriku, koliko sam živnula, prodisala i pronašla sebe i koliko je to iskustvo premašilo moja očekivanja i dalo mi neverovatnu energiju da potvrdim moju teoriju da ništa nije nemoguće za ljude koji su dovoljno ludi da sanjaju snove kojima se drugi smeju, dovoljno uporne da se dignu kada se sami sapletu i kada ih drugi sapliću na njihovom putu do zvezda. Ukoliko vas interesuje nešto više o UGRAD programu razmene na kome sam ja bila, možete to pročitati ovde http://www.worldlearning.org.rs/pages/global-ugrad-en/global-ugrad.php
Moje iskustvo sa predmetima u Americi i razlici u studijama u odnosu na Srbiju možete videti u članku koji sam pisala za studentski magazin InterFON http://casopisinterfon.org/2012/02/17/jovana-miljanovic/ ili na blogu DigitalizujMe putem linka http://digitalizuj.me/2012/04/najbolje-iskustvo-u-zivotu-studije-u-americi/
Savet za kraj je da sa pripremom za studije krenete godinu dana ranije, jer dok propremite GMAT tj. GRE , TOEFL, pisma preporuke, motivaciono pismo, CV i sva propratna dokumenta i potvrde, proćiće puno vremena i znaćete kada šta i kako treba da se završi. Ovo nije lagan proces i ovo nije proces za svakoga. Pre nego što se upustite u sve ovo, morate da vidite sami sa sobom da li ste spremni na žrtve koje će vam ovaj proces povuću u novčanom, a posebno vremenskom smislu, kao i u smislu volje, želje i vere u sebe.
Nešto više o kulturološkim razlikama između Evrope i Amerike možete pročitati ovde http://jovanamiljanovic.com/2013/02/american-vs-european-cultural-values/
Za kraj, nadam se da vam je ovaj moj brzinski vodič kroz proces apliciranja makar malo pomogao i da ćete i vi imati priliku da studirate na nekom od prestižnih Američkih fakulteta i upoznate novu kulturu, steknete nova poznanstva i unapredite svoje sposobnosti.
Želim vam puno sreće i upornosti na vašem trnovitom putu do zveda! Možete me pratiti putem Twittera JoxyNYC ili http://jovanamiljanovic.com/ mog novog sajta.