Ako njihov predlog bude usvojen, kao sudije, socijalni radnici, nastavnici, lekari u državnim bolnicama i činovnici u državnoj upravi zapošljavaće se samo ljudi koji su se školovali na državnim univerzitetima.
"Ovakva praksa postoji u velikom broju evropskih zemalja i trebalo bi i Srbija da je poštuje", smatra prof. dr Miladin Kostić, dekan Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
"Koristi su mnoge, a najznačajnija je kvalitet kadrova. To ne znači da privatni fakulteti neće moći da školuju, već samo da ti pravnici neće moći da postanu, recimo, sudije", kaže on.
Da država treba da bude odgovornija u odabiru kadrova koji su na ključnim pozicijama smatra i prof. dr Mile Savić, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.
"Trebalo bi da se uvede red i u prosvetu, jer je ona od suštinskog značaja za društvo. Država se prema prosveti ponaša krajnje neodgovorno, gubeći iz vida da svaka vrsta improvizacije u obrazovnom sistemu nosi dalekosežne posledice", smatra prof. Savić.
Ideju da se pravi razlika pri zapošljavanju između državnih i privatnih - ”privatnici” smatraju diskriminatorskom, a mnogi kažu da je i protivustavna.
Upravo da bi svi imali jednaku šansu, prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da ne treba praviti podelu po vlasništvu, već po kvalitetu.
"Taj zakon bi trebalo da propiše kvalitet kadrova koji će se zapošljavati u državnim službama, a ne nužno da li dolaze sa privatnih ili državnih", kaže prof. Kovačević.
On dodaje i da neke evropske države imaju i po stotinu ”regulisanih” ili zaštićenih zanimanja, a Srbija bi trebalo da uvede bar nekoliko ključnih.