Doduše, ove uslove postavljaju osiguravajuće kuće, ali banke bez uplaćenog osiguranja uglavnom ne odobravaju hipotekarne kredite.
Ni manji iznosi zajmova nisu bezazleni u pogledu tražene dokumentacije.
"Za refinansiranje kredita od 200.000 dinara kod jedne strane banke tražili su mi uobičajene potvrde o primanjima, ali i prijavu prebivališta i obavezno tri telefonska broja: kod kuće, na poslu i broj mobilnog", objašnjava Beograđanin R.B, za Novosti.
"Ono što me je začudilo jeste što su mi tražili zdravstvenu knjižicu na uvid, kao i jednu fotokopiju. Na pitanje zašto im je to potrebno, samo mi je rečeno da je to „standardna procedura banke“".
Jasno je da banka na ovaj način, u stvari, proverava poslodavca svog budućeg dužnika, jer, ako zdravstvena knjižica nije overena, poslodavac ne plaća svoje obaveze prema državi, pa je pitanje da li ih redovno izmiruje i prema svojim zaposlenima.
To predstavlja i potencijalnu opasnost po banku, bez obzira na to koliko kredit koji se uzajmljuje bio mali.
Banke, već standardno, traže od svakog klijenta, čak i za običan „dozvoljeni minus“, da navede lične podatke i članova svoje porodice.
Najobičniji obrazac za kredit sadrži pitanja poput: bračnog stanja, broj dece i drugih izdržavanih članova domaćinstva, broj onih koji imaju prihode, visina plate supružnika. Traže se i detalji o mestu prebivanja: da li je reč o stanu ili kući, iznajmljenom prostoru, ili onom u roditeljskom ili možda sopstvenom vlasništvu.
Neretko zahtevaju se i odgovori na pitanja da li posedujete automobil i druge nekretnine, kao i prihode po nekom drugom osnovu.