Kako je došlo do toga da se baš ove godine odlučite na najveći BG koncert do sada ? Da li je bilo takvih ideja i ranije, s obzirom da ste Dom sindikata redovno punili ?
-U ovom slučaju radilo se o zahtevu produkcije da se snimi gala koncert na velikoj sceni, sa svim izvođačima, kojih će biti 15, a sa gostima 20. Mi smo prihvatili da ove godine bude tako. Nadam se da će publici i nama prijati scena Sava centra.
Šta se može otkriti vezano za sam sadržaj koncerta ? Spremate li nešto što će i one najvernije obožavaoce Garavog sokaka iznenaditi ?
-Biće premijerno izvedena nova pesma ,,Kad su stvari same“ a biće i sjajni gosti, romski pevači sa dunavskih čardi u pratnji ,,Osam tamburaša s kraja sveta“ iz sastava Ad Libitum. Donećemo u cegeru najbolje što raste u našem kraju.
Poznato je šta je napravila i kakav značaj za vas ima „Ko te ima taj te nema“, ali bih se sada osvrnuo na njenu „sestru“ s obzirom na period nastanka, sličnost u naslovu... Kao neko ko veoma prati „jutjub“ sigurno ste upoznati da „Svako ima nekog koga više nema“, koju je sa Vama otpevala Ivana Danilov, ima ogroman broj pregleda.
-Ona je nastala u jednom sjajnom trenutku. Ivana je bila deo tog nadahnuća i otpevala je tu pesmu kao da je sa njom rođena, a čula je prvi put 15 minuta pre nago što snimila. To dovoljno govori o njenom talentu. Inače, ta pesma je odbijena na konkursu za jedan naš festival zabavne muzike 2002. godine. Na sreću, postoji „jutjub“ i 1.000.000 onih kojima ova pesma nešto znači.
U javnosti je gotovo nezapaženo prošlo da ju je, pre nekoliko meseci, na svom povratničkom albumu, snimila i grupa Srebrna krila, ali uz promenjenu melodiju refrena.
-Vlado (Kalember, prim. M.Ć.) i ja se dugo poznajemo, meni je drago što je došlo do te saradnje. Pesme treba da žive i da se pevaju.
Veliki broj vaših koncerata je na otvorenom. Za nezaborav su situacije poput, ne tako davno, one kad se, usred Bojčinske šume, desilo veliko nevreme. Pamtite li još neku sličnu (ne)priliku na otvorenom ?
-Bilo je sličnih situacija, jednom je u pola nastupa nestalo struje, ali pošto mi sviramo akustične ozvučene instrumente, samo smo nastavili dalje. To je bilo u Somborskom pozorištu pre petnaestak godina. Bilo je odlično, skoro nikad bolje.
Kakva su Vam sećanja na Beer Fest nastup ? Ima li razlike u pristupu ili bilo čemu kada se svira tamo ili na Gardošu ili u Domu sindikata ? Jako se retko na Beer Festu okupljalo toliko ljudi u to doba dana kao kada ste vi svirali.
-Beer Fest je najprirodnije mesto za koncert. Ljudima treba da bude lepo, i bilo im je lepo, a i nama je bilo lepo. U svim nastupima pod otvorenim nebom Garavi sokak se oseća kao kod kuće.
Pretpostavljam da jedan deo vaših fanova nije podrobnije upoznat sa tim da je Garavi sokak, pogotovo s početka, imao i zapažen rokenrol uticaj, čak ste i obradili Crne bisere. Kako je Vlada Džet reagovao na novu verziju „Džudi, Džudi“? Verujem da nije ni pomišljao da će ga jednog dana obraditi, i to vrlo uspešno, bend poput Garavog sokaka.
-Mi se i sa Vladom poznajemo još iz studija Ence Lesića 1985. Jedna grupa ljudi BG rokenrola zuji na muzičkoj sceni već 20 – 30 godina. Srećemo se i preplićemo na raznim mestima i agregatnim stanjima. Jedan od njih je Vlada Džet. On je preko radija 202 pomogao mnogima, pa i nama, da stanemo na noge i nađemo svoj put.
Čini mi se da novi singl „Kad su stvari same“ savršeno miri vašu težnju da ostanete svoji, da ne postanete neko i nešto drugo, a da, u isto vreme, Garavi sokak zazvuči osvežavajuće i moderno, bez negativnog prizvuka u toj reči?
-To je meni lično veoma draga pesma. Imao sam dve verzije refrena par meseci, a onda se dogodila treća. Tad je škljocnulo i sve je leglo na svoje. Ima u njoj neke tužne istine. U aranžmanu, ona je jedan bezobrazni hibrid za gudački kvartet, hip hop lup i pevača, odnosno, mene.
Biranim rečima govorite o Đorđu Balaševiću – da li ste nekada imali bilo kakvu saradnju sa „panonskim mornarom“ i da li je ikad bilo neke inicijative da možda snimite neku pesmu zajedno ili nešto slično ?
-Privatno smo veoma dobri, ponekad zajedno zasviramo na porodičnim zabavama. Ako se sklope kockice, sve je moguće. To mora doći samo od sebe.
Može se reći da je ovo „laloški mart“ u Sava centru. Za 8. mart ga napuniše Frajle, kako Vam se one čine ?
-Mislim da pričaju svoju priču, a to je danas retkost. Na dobar način su skrenule pažnju na sebe, sad ih čekaju novi izazovi. Na sreću nisu klinke i nadam se da će uspešno izbeći sve zamke, kojih će sigurno biti i na njihovom putu. Ja im želim sreću i kao Novosađanin navijam za njih.
(G)radi li se, polagano, novi album ?
-Dve pesme su već tu ,,Ja plačem samo kada ljuštim luk,, i ,,Kad su stvari same“. Planiram da nastavim posle beogradskog koncerta dalje u tom pravcu. Čim bude nešto novo, javiću.