Na samo kilometar i par stotina metara prijatne šetnje uz obalu mora od vile Efrusi de Rotšild, nalazi se još jedna izuzetna vila otvorena za javnost.
Ali, pre nego što rečju i slikom predstavim ovo jedinstveno arhitektonsko ostvarenje, neophodno je da posvetim koji redak i njenom isto tako jedinstvenom vlasniku.
Teodor Rajnah je bio najmlađi od trojice vrlo nadarene braće, rođen u jevrejskoj porodici bankera poreklom iz Frankfurta. Sva trojica braće bili su važne ličnosti Treće republike u Francuskoj i imala su reputaciju erudita bez premca. Teodor je još kao mladić stekao dva doktorata, jedan iz umetnosti, drugi iz prava, a bio je jedan od najboljih poznavaoca istorije antičke Grčke prema kojoj je gajio ogromnu strast.
POGLEDAJ I: Vila Kerilos FOTO
Iz strasti prema antičkoj Grčkoj je i rođena vila Kerilos, na obali mora u Beaulieu-sur-mer (Boliju na moru) nedaleko od vile Efrusi (njegova druga žena bila je nećaka barona Efrusija). Da bi taj san ostvario obratio se mladom arhitekti Emanuelu Pontremoliju.
Problem je bio sledeći – nisu postojali nikakvi, osim vrlo fragmentranih, dokumenti i izvori na osnovu kojih bi se mogla izvršiti rekonstrukcija jedne bogataške antičke vile. Tako da njena izgradnja nije bila pitanje imitacije već reinvencije Grčke. Rajnah i Pontremoli nisu želeli da naprave pastiš na osnovu arheoloških ostataka već da stvore originalno delo sa „Grčkom na umu“. Bio je to zadatak koji je zahtveo dugi i strpljiv rad. Izgradnja je trajala šest godina, od 1902. do 1908. A arhitekta je na fini način u svoj nacrt uključio i moderne pogodnosti kao što je topla voda, ili klavir čiji je mehanizam ostao skriven u ormaru od limunovog drveta. Tako vila Kerilos pruža i uvid u jednu drevnu civilizaciju ali i duh Belle Epoque u kojoj je nastala, kada su ovakve ekscentričnosti kod bogatog sveta bile u modi.
Nažalost, njen vlasnik, zbog prevelikih političkih i drugih profesionalnih obaveza u Parizu, nije previše uživao u njoj. Umro je 1928. godine a vilu je zaveštao Francuskom institutu čiji je uvaženi član bio. Za vreme Drugog svetskog rata uzimaju je Nemci koji u nju smeštaju Gestapo. Teodorovog sina Leona koji je u vili bio arhivar, šalju u koncentracioni logor u kome je život izgubilo više članova ove istaknute porodice. Danas je pod upravom fondacije "Culturespaces" i godišnje je poseti preko 50.000 ljudi.
POGLEDAJ I: Vila Kerilos FOTO
Vili pristupate kroz vrt iz koga se pruža pogled na poluostrvo San Žan Kap Fera i njegove lepe kuće. Vrt je ukrašen zasadima tipično grčkog rastinja – masline, nar, rogač, akantus, mirta, vinova loza, perunike, čempresi, borovi, palme i papirus.
Prostorije grčkih vila bile su organizovane oko peristila ili atrijuma, središnjeg otvorenog dvorišta, ovde okruženog sa dvanaest monolitnih stubova od kararskog mermera.
Peristil je ključno mesto antičke grčke kuće, odakle se svetlost i vazduh šire u okolne prostorije a vlasnici njima mogu da prošetaju. U središtu je jednostavni mermerni sud za vodu koji ima simboličko značenje – voda kao izvor života, i podsećanje na njemu primordijalnu ulogu u stvaranju života. Zidovi peristila ukrašeni su freskama koje su izvedene po motivima grčke mitologije sa grčkih keramičkih vaza iz vatikanskog, minhenskog i berlinskog muzeja.
Prva prostorija kada se iz peristila kroči u unutrašnjost vile je balanion – termalno kupatilo. To je prostorija koju su imale samo bogataške grčke vile a koje su vlasnici koristili za opuštanje pre večere. Ukrašen je tigrastim mermerom iz Karare a dno jedan metar duboke, osmougaone kade, ukrašeno je mozaikom s morskim motivima.
POGLEDAJ I: Vila Kerilos FOTO
Biblioteka je najveća i najimpresivnija prostorija na prizemlju oko peristila. Okrenuta je prema istoku kako bi se jutarnje svetlo što bolje iskoristilo za čitanje, a posvećena je boginji Atini. Osim što je puna vrednih knjiga na temu umetnosti i antičke kulture, u njoj su i izuzetni komadi nameštaja – ormani od hrastovine s inkrustracijom urađeni po modelima otkrivenim u Herkulanumu 1762., egipatske stolice i stolovi, a s plafona visi luster, replika iz Sv. Sofije u Istambulu. Tu su i Tanagra glinene skulpture, rimske predmeti od stakla, amfore i vaze.
Nakon prostorija gde se hrani duša, tu je i prostorija - triklinos, u kojoj se služila hrana za telo. U njoj su dva ležaja iste visine – Grci su obedovali poluležeći a ne sedeći kao mi danas.
Sledeća prostorija, andron, je kako joj naziv i sugeriše, posvećena samo muškarcima koji su u njoj vodili rasprave. Žene su imale posebnu prosotriju za sebe – ginekeum. Andron vile Kerilos ima mermerne zidove i pod u mozaiku na kome je prikazan Tezej u borbi s Minotaurom.
Iz androna se ulazi u ikos koji je intimni porodični kutak samo za ukućane. Posvećena je Dionisu, bogu vina i pozorišta, što se vidi i po motivima štuko dekoracije na zidovima i mozaiku na podu.
POGLEDAJ I: Vila Kerilos FOTO
Privatne prostorije nalaze se na spratu.
Na suprotnim krajevima sprata nalaze se sobe gospodina i gospođe Rajnah iz kojih se prelazi u zasebna kupatila, a koja su povezana jednom prostorijicom, nazvanoj Triptolema, po mozaiku s motivom grčkog heroja Triptolema preuzetog s jedne grčke keramičke posude koja se čuva u Vatikanu.
Soba gospođe Rajnah posvećena je Heri, Zevsovoj ženi i boginji braka. Karakteriše je plava boja fresaka na zidovima koji čitavoj prostoriji daju jednu umirujuću notu. Soba gospodina Rajnaha posvećena je Erosu, bogu ljubavi koji je i glavni motiv fresko dekoracije, s koje veselo proviruje iza gustog spleta oslikane vinove loze. Krevet je od drveta i bronze i okrenut je ka jugu kako bi omogućio pogled kroz prozor na more. Preovlađujuća boja je pompejanska crvena, kao podsećanje na boju zidova palate u Knososu.
Čitava vila opremljena je nameštajem urađenim po antičkim modelima koji do poslednjeg i najsitnijeg detalja reprodukuje dekor antičkih vila. Urađen je u najskupocenijem drvetu – ruže, australijske šljive, siriša, američkog oraha, cejlonskog limuna sa inkrustacijom od korala ili slonovače.
U podrumu vile je galerija s reprodukcijama nekih od najpoznatijih antičkih skulptura.
Do prilike da je lično posetite, deo atmosfere i lepote ovog arhitektonskog bisera možete osetiti preko fotografija.
Foto: Aleksandar Lambros (Osim noseće fotografije u tekstu)