Ona je kuvala najbolje na svetu. Govorila je da tajna nije toliko u materijalu koliko u laganom kuvanju ili pečenju na njenom šporetu koji, govorila je, ona ume najbolje da naloži.
Niko joj nije verovao da ne koristi neke posebne začine pri kuvanju, a ona bi samo ponosno okrenula glavu, stavila još malo uglja unutra i nastavljala da kuva.
Taj šporet i danas stoji u nekoj šupi, ali takvog grejanja i te hrane više nema. Ima takvih špreta i danas da se kupe, ali je valjda taj miris bakine kuhinje i toplota u mom sećanju ipak jači od ovih koji se danas prodaju.