Tokom 78 dana bombardovanja SRJ, avioni NATO bacili su 300.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. I posle 14 godina osećaju se posledice i po životnu okolinu i po zdravlje ljudi.
Uprkos činjenici da je prošlo 14 godina od početka bombardovanja SRJ posledice su i dalje prisutne i vidljive na svakom koraku. Pored onih vidljivih posledica, porušenih i oštećenih zgrada i objekata, ipak su teže one, za oko, nevidljive - kontaminacija, porast oboljenja i traumatske posledice po stanovništvo.
- Hronični stres u tih 78 dana, ali i u periodu nakon bombardovanja, izazvao je velike posledice mentalno i fizičko zdravlje stanovništva", istakla je Jovićevićeva. Kako je navela, kada se radi o malignim bolestima, stres predstavlja okidač za pojavu tih oboljenja, odnosno da se ispolje neke promene koje su već postojale u organizmu, ali su bile latentne i primirene.
Prema njenim rečima, te promene bi se ispoljile tek pet ili deset godina kasnije, a možda do njih, kako kaže, uopšte ne bi ni došlo.
NATO je priznao da je bačeno 300.000 projektila s osiromašenim uranijumom na 112 lokacija, najviše na Kosovu i Metohiji.
Na jugoistoku Srbije su četiri lokacije gađane municijom sa osiromašenim uranijumom, koje su do 2007. godine dekontaminirane, ali iako je potrebno da se situacija i dalje prati, u poslednjih nekoliko meseci prekinuto je uzorkovanje vode, vazduha i zemljišta.
Duško Košutić sa Instituta za nuklearne nauke Vinča kaže da je sve što je na tom zemljištu pokupljeno prilikom dekontaminacije uskladišteno i poslato u Institut za nuklearne nauke u Vinči, gde se vrši privremeno skladištenje radioaktivnog otpada.
- Prati se da ne dođe do nekog curenja, a da ne bi došlo do toga treba uraditi sanaciju i prepakivanje i prebacivanje u novi hangar koji je napravljen - ističe Košutić.
Prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu velike posledice ostavilo je dejstvo NATO snaga na industrijska postrojenja jer su hemikalije čije se dejstvo može porediti sa bojnim otrovima nekontrolisano ispuštene u životnu sredinu.
V.d. direkora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Zoran Rakočević kaže da sve što je toksično, i što na bilo koji način narušava zdravlja pacijenta i njegov imunitet, čini organizam ranjivim.
- Zbog toga dolazi do lakšeg oboljevanja od svih, pa i malignih bolesti - objašnjava Rakočević.
Radomir Samardžić sa Klinike za psihijatriju na Vojno-medicinskog akademiji navodi da i danas mogu da se sretnu ljudi koji kada čuju zvuk aviona reaguju sećanjem na to traumatsko iskustvo.
- Naročito su ugroženi od traumatskih posledica oni ljudi koji su bili izloženi neposredno bombardovanju ili koji su bili svedoci stradanja ljudi, naročito oni koji su izgubili nekog svog za vreme operacija bombardovanja - ističe Samardžić.
Savezna Republika Jugoslavija podnela je tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv osam zemalja NATO-a zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja naše zemlje 1999. Sud se decembra 2004. godine proglasio nenadležnim.
Izvor: Slavica Gligorović za RTS