Milica Đorđević, izvršna direktorka Centra za integraciju mladih koji je osnovao Svratište, kaže za RSE da je na potezu Ministarstvo za rad i socijalnu politiku koje bi trebalo da odluči da li će i na koji način pružiti podršku Gradu za dalje finansiranje Svratišta.
„Ukoliko izostane ta podrška, ako u toku ove nedelje ne budemo znali na koji način Svratište može da bude finansirano kao usluga, biću slobodna da kažem da odgovornost za zatvaranje Svratišta neće biti na Gradu već na Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Ono što u tom slučaju možemo da uradimo je da stvari koje smo dobili u dogovoru sa donatorima ostavimo u ovom prostoru za neke druge organizacije koje bi u takvim uslovima možda mogle i želele da vode Svratište. Na žalost, dok se ta organizacija ne nadje ta deca neće imati gde da dođu već će biti prepuštena na milost i nemilost ulici", rekla je Đorđević.
U zimskom periodu, kada su zbog velikih hladnoća kapaciteti ove ustanove često premali da prime sve kojima je pomoć potrebna, dnevno u Svratište u Krfskoj ulici na topao obrok i odmor dodje i do sedamdesetoro dece koja žive i rade na beogradskim ulicama, prose ili obitavaju po napuštenim objektima.
U Svratištu se u prijatnoj atmosferi druže, igraju i uče uz asistenciju stručnog tima, a onima kojima je preko potreban noćni počinak na raspolaganju su i četiri kreveta.
Deca u Svratištu kažu za Radio Slobodna Evropa da strahuju od zatvaranja njihovog poslednjeg utočišta.
„Zovem se Jovana i imam 14 godina. U Svratište dolazim najmanje tri godine. Kad god sam ostala na ulici mogla sam da dođem ovde i prespavam dan ili dva... Lepo mi je ovde, imam da jedem, daju nam obuću i gardeorbu, ali ako se ovo bude zatvorilo mi stvarno ne znamo gde ćemo. Moraću da se vratim na ulicu da prosim, šta da radim. Grozan je to život, nikako nije dobar...“
„Zovem se Stefan i imam 17 godina, a ovde dolazim od malena. Znači mi što sam navikao na njihovo vaspitanje, nastavnici i učitelji su mi omogućili puno dobrih stvari, da idem u školu, da naučim nešto, da imam nešto u životu za sebe. Preko dana prodajem časopis „Lice ulice“, pa kad završim dodjem ovde da jedem, pa sutra dan opet tako... Kad nisam ovde, iskreno da vam kažem, boravim u jednoj igraonici. Kad bi se Svratište zatvorilo opet bih morao da idem da radim na semaforu, da perem stakla na automobilima za pare. Svratište mi je sve u životu i ne bih mogao da kažem da mi je druga kuća, nego da je prva.“
Od Grada Beograda godišnje je potrebno 12 miliona dinara (108.000 evra) za funkcionisanje Svratišta, dok ostatak potreba ove ustanove, u kojoj radi više od 100 aktivnih volontera, pomažu razne kompanije i gradjani.
Za neprilike u kojima se našlo Svratište čuli su i učenici obližnje Tehnoart škole. Ceo jedan razred došao je u posetu deci ulice kojima su doneli odeću, obuću i razne druge potrepštine. Prilikom posete Svratištu srednjoškolci su za RSE rekli da žele da pomognu koliko mogu.
„Na času građanskog vaspitanja dogovorili smo se da organizujemo humanitarnu akciju, pa smo rešili da to bude obilazak Svratišta. Svako je doneo onoliko koliko ima i nadamo se da će to bar malo pomoći ovoj deci koju život nije mazio. Potrudili smo se da doneseno što više...“
„Znamo da ova deca žive u lošim uslovima i došli smo da porazgovaramo sa njima, da im damo podršku, i da ih ohrabrimo da se bore za bolje sutra. Biće mi žao ako im zatvore Svratište jer znam da je to jedino mesto gde oni mogu da dodju i da se bar povremeno odmore od teškog života.“
Ukoliko se ne nađe prihvatljivo rešenje za sve strane u ovoj priči, Centar za integraciju mladih, Gradski sekretarijat za socijalnu zaštitu i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, prvi rizici za korisnike Svratišta, ako ostanu bez njegovih usluga, biće to da će im biti ugroženo zdravlje jer neće imati gde da održavaju higijenu i da će se zbog siromaštva najveći broj njih vratiti na ulicu kako bi zaradili za preživljavanje.
Nenad Matić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu, rekao je za RSE da nema razloga za strahovanje da će Svratište biti zatvoreno.
„Grad Beograd voljan je da nastavi da finansira rad Svratišta, samo je potrebno da pronađeno adekvatan način i zakonski okvir za to. Zainteresovani smo da zajedno sa Centrom za integraciju mladih nastavimo pružanje te vrste usluge. Na poslednjem sastanku sa predstavnicima Svratišta u kabinetu gradonačelnika postignut je dogovor da se u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku nadje odgovarajući model finansiranja. U narednih sedam dana trebalo bi da postignemo konačan dogovor o tome“, najavio je Matić.
Milica Đorđević se nada da će problem uskoro biti rešen.
„Budžet Svratišta je u skladu sa mogućnostima našeg grada i države i apsolutno razumemo da ne možemo da tražimo da neko u ovoj krizi bude mađioničar i da nam dodeli ogromna sredstva. Ali ta deca zaslužuju da im izgradimo uslove za bolju budućnost. Pozivamo i firme i gradjane da se uključe i pomognu, jer verujemo da svako od nas ima šta da ponudi ovoj deci“, poručila je Đorđević.
Od avgusta 2007. godine kroz Svratište u Beogradu prošlo je više od 600 dece koja su u toj ustanovi dobila negu, zdravstvenu, socijalnu i obrazovnu podršku.
(Izvor: Radio Slobodna Evropa )