U poslednjih desetak godina broj porođaja carskim rezom u Srbiji raste. U 2011. na taj je način rođeno 16.900 beba (26,1 odsto), što je 2.080 beba više nego u 2009. Veliki broj trudnica insistira da se na taj način porodi čak i kad to nije neophodno, pa porođaj hirurškim putem u porodilištima u Srbiji postaje sve popularniji.
Međutim, podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazuju da svake godine imamo oko 2.000 više porođaja završenih carskim rezom, iako je SZO preporučila da bi trebalo da ih ima najviše 15 odsto.
Dr Spaso Anđelić, ginekolog i zamenik direktora Ginekološko-akušerske klinike “Narodni front”, kaže da se pre 20 godina u našoj zemlji radilo 10-11 odsto carskih rezova godišnje.
- Kada se rade carski rezovi, trebalo bi da se i smanji broj smrtnosti beba. Međutim, godinama unazad taj broj ostaje isti, tako da se vidi da se carski rez radi i kome ne treba - objašnjava dr Anđelić.
- Ono što kažem svakoj pacijentkinji jeste da carski rez nije opcija koja se bira, već nužnost koja se radi isključivo kada za to postoje medicinski opravdani razlozi - ističe dr Anđelić.
Oporavak od carskog reza traje duže nego nakon klasičnog porođaja. Intenzivni bolovi traju dan-dva. Beba se majci donosi tek posle 24 sata, a u bolnici se nakon carskog reza ostaje najmanje pet dana.
- Carski rez ne boli, ali kada se porodilja probudi, taj bol koji oseća isti je kao i kada se izvadi materica. Smrtnost žene je 10 puta veća nego kada je reč o prirodnom porođaju. U najčešće komplikacije spadaju krvarenje, visoka temperatura, infekcije materice i urinarnog trakta, kao i paraliza creva zbog anestezije - kaže dr Anđelić.
Izvor: S. Todorović za 24sata.rs