Eddie Izzard je u Srbiju došao po prvi put u svojoj karijeri, i to sa potpuno novom predstavom "Force Majeure", sa kojom je nedavno započeo jednogodišnju turneju.
Širi se, poslednjih nekoliko godina, „pomama“ zvana „Stand Up“ po Srbiji. Polako, i bojažljivo, čini se, tek poneki naš komičar uspe da privuče malo veću pažnju javnosti. Da li zato što nam je u ovakvim vremenima potrebno više smeha, ili je to postalo moderno, tek, sve češće u beogradskim klubovima možete da prisustvujete „Stand up“ večerima. U međuvremenu, ljubitelji ozbiljno dobrog humora vršljali su po Youtube-u tražeći baš ovakve persone. Mnogi već odavno znaju da su „Eddie Izzard“ključne reči koje treba da ukucaju ako žele pošteno da se ismeju, ali i zapitaju, zamisle.
Možemo, samim tim, da dođemo do zaključka da zapravo i nije iznenađenje što su karte za prvi zakazan nastup bile tako brzo rasprodate. Šta li smo tek zaključili kad je zakazao i drugi šou, rasprodat takođe brzinom svetlosti? Da saberemo to i sa „cimkanjem za rukav“ svakoga koga znamo u DOB-u, da nas pusti, i pitanjem „Je l’ može nekako da se dođe do karte?“ Zapravo, istina je da za Edija ili znate, pa ga obožavate, ili niste nikada čuli za njega i ne zanima vas Stand Up. A trebalo bi da znate za njega. Jer, toliko zdravog smeha u tako kratkom vremenu, ne može da izazove baš svako...
Kao pred svaki dobar trening, valja se dobro zagrejati. Vežbe trbušnjaka i facijalnih mišića koju su od ključne važnosti za smeh započele su nastupom našeg Srđana Dinčića, na srpskom, naravno. Sve pohvale za mladog komičara organizacije Standup.rs, za tih desetak minuta uspeo je bar malo da nam razvedri svakodnevicu na relaciji Sremska Mitrovica – Beograd. Odlično je bio prihvaćen, i odlično ispraćen, sa bine na koju je koji minut kasnije izašao "the one and only": Eddie Izzard!
Ovacije su mala reč za aplauz koji ga je dočekao. Zapravo, da je sala kojim (srećnim) slučajem, bar malo veća, grmelo bi u DOB-u.
Ovaj "straight transvestite" objasnio je jednom da „kad žene mogu da nose bilo šta, mogu i muškarci“, i vrlo ponosan je bio na svoje divne nokte koje mu je specijalno za ovaj nastup sredila „profesionalka“ iz Beograda.
Beskrajno simpatičan već od prvog osmeha, zahvalio se Beograđanima što su kupovali karte „kao ludi“ i što znaju engleski jezik... jer su oni koji žive na engleskom govornom području, užasno lenji kad dođe do učenja jezika. I to je bila prva tema njegove, gotovo dvočasovne urnebesne priče pod nazivom "Force Majeure", sa kojom je trenutno na turneji.
Već u prvim minutima oči u oči s njim, postaje jasno zbog čega je toliko veliki u ovom svetu. Nije to samo gluma, niti „samo“ neka urođena sposobnost da nasmeje ljude. Za one koji ga prate i nije neko iznenađenje, ali je svakako prijatno saznanje da ovaj izuzetno inteligentan čovek jako dobro zna gde je, i prilično dobro je upućen u okolnosti pod kojima žive ljudi u čiji je grad došao. Uvek on ima „na tapetu“ neke važne istorijske događaje, bogove, veru, predsednike, geografske i jezičke razlike. Mi smo dobili „verziju“ predstave u kojoj se pominju i Beograd i srpski jezik, pa i Slobodan Milošević!
Izjavio je ranije da je shvatio da je ateista na jednom od davnih nastupa, ali su vera i religija i dalje bitne stavke u njegovim predstavama, te su nam suze krenule na oči od smeha uz likove kao što su „Steve God“, „Rodger God“ iz „God“ porodice. Malo „Gospodara prstenova“, malo Pajtonovaca (Ipak je njega Džon Kliz zvao "Lost Python", red je da ih pomene!), i vreme uz njega proleti brže nego što možete i da zamislite, i mnogo brže nego što želite.
Naravno da nema smisla prepričati svaku šalu, svaku fantastičnu reč koju je izgovorio, iako će njegove „fore“ ostati u glavama svih koji su bili ove večeri u Domu omladine.
Ovaj fascinantan lik, koji je svojevremeno istrčao 43 maratona za 51 dan, verovatno samo da bi dokazao koliko čovek može da uradi, samo ako se malo pokrene i veruje u sebe i svoje mogućnosti, nije došao u Beograd samo da nam „priča besmislice“ na kojima zarađuje. Došao je da nam ispriča da treba da verujemo u sebe, i u one koji su tu, pred nama, a ne u neke više sile. Došao je da nam objasni da postoji način da se svemu što se događa nasmejemo. Došao je da nas inspiriše da budemo svoji i „živi“. I radi to spostvenim primerom.
Pomenuo je i da će doći još koji put. Mi mu verujemo i držimo ga za reč. Svi mi koji smo imali sreću da ga vidimo. I, ako vam neko ponudi kartu za njegov nastup, nemojte je odbiti (da, bilo je i tih primera...:)) , biće vam žao kad shvatite da postoji dobar razlog što svi svi posle njegovih nastupa izlaze iz sale sa „osmehom oko glave“ i raspoloženjem koje ih drži danima posle.