Šta je to što uvek imate pored sebe? Najčešći odgovor na početno pitanje ove ankete, sprovedene u različitim delovima sveta, glasio je – mobilni telefon. Broj korisnika mobilne mreže će, prema prognozama stručnjaka iz kompanije Erikson, u 2013 godini premašiti broj stanovnika na planeti. Naime, do kraja ove godine broj korisnika mobilne telefonije premašće 7,5 milijardi a prema očekivanjma Ujedinjenih nacija do 2018., ovaj neprikosnoveni gedžet bez kojeg je život postao skoro pa nemoguć, koristiće blizu 10 milijardi ljudi.
S druge strane, psiholozi istražuju onaj aspekt priče koji se odnosi na navike, stavove, predubeđenja, kao i ponašanje ljudi, u vezi sa sve intenzivnijim involviranjem tehnike u svakodnevni život. I, naravno to se ne odnosi isključivo na mobilne telefone. Laptopovi, tableti, ajpodovi i ajpedovi, najčešći su deo aktuelnog arsenala kojim je savremeni čovek „naoružan“ u svakom trenutku. Svakako, važno je napomenuti da je reč o procesu koji je u konstantnom progresu. Nije isključeno da će se već sledeće godine pojaviti nove „neophodne“ spravice.
NIŠTA NIJE DOVOLJNO DALEKO
O pozitivnom učinku inovativnih tehnologija se zna dovoljno. Na prvom mestu, one su dovele do revolucije u međuljudskoj komunikaciji čineći da na tom polju više ništa ne bude nemoguće. Fizička udaljenost kao faktor razdvajanja potpuno je poništena, a omogućene su značajne uštede baš svakom čoveku na svetu budući da je većina modernih programa i aplikacija besplatna. I slika i reč u realnom vremenu. O pozitivnim aspektima društvenih mreža, koje su kao demokratsko virtuelno polje dozvolile „svakom“ da komunicira sa „svakim“, napisano je na hiljade studija. I ne samo to. Više nije ostao nijedan čovek na svetu kome bi bilo usraćeno da gradi svoj virtuelni svet, virtuelnu (realnu ili fingiranu) sliku o sebi, da rečima, fotografijama i video zapisima „deli“ svoju privatnost ili interesovanja sa drugima, da ostvaruje nove kontakte i uključuje se, bez ijednog nužnog preduslova, u aktuelne debate, teme, diskusije postajući na taj način deo virtuelnog “vox populi“-ja.
DA LI JE VIRTUELNA GOMILA USTVARI SAMOĆA?
Upravo zbog toga su i, ponovo ali u novom ključu aktuelne teorije o otuđenju, podeljene na dve suprotstavljene teze. Većina smatra da su se ljudi, snabdeveni sopstvenom tehnikom povukli iz realnosti i postali nezainteresovani za stvarne kontakte dok je dominantan stav drugog tabora da otuđenja ne može biti budući da je pojedinac sada postao mnogo angažovaniji na brojnim poljima do kojih ranije nije ni mogao da dospe. Primeri su brojni – od učešća u humanitarnim akcijama ili pokretanja sopstvenih, debatovanjima i društveno-korisnim agitacijama dok lakšeg i jednostavnijeg stupanja u kontakt zbog čega se neretko govori o brakovima koji su „počeli na interenetu“.
Jedno je sigurno. Svet se preselio u neodoljivo dizajnirane gedžete, spravice koje „čuvaju“ sve što život znači – našu muziku, kontakte, fotografije dragih ljudi (ranije složene u novčanicima), podsetnike, račune, rezervacije, bar kodove, radove. Pametni telefoni će nas obavestiti o tome gde je mesto koje tražimo, što je daleko efikasnije nego da zaustavljamo prolaznike na ulici, najnovije aplikacije će nas naučiti kako da preživimo u pustinji ili u prašumi, saznaćemo koji je najbolji restoran u delu grada u kojem se nalazimo, kao i šta ljudi sa kojima smo „u kontaktu“ u tom trenutku rade. Da li smo zaista sami ili smo pak uključeni u sve tokove i zbivanja – ostaje pitanje za polemiku.
ELEKTRONSKA SREĆA I REALNI ZNOJ
Ipak, kao posledica opisanog procesa o kojem se još mnogo može govoriti, javlja se novi tip zavisnosti – zavisnost od tehnike. Intersantno istraživanje koje je predvodio profesor Roman Gerodimos sa Akademije medija iz Salzburga dalo je porazne rezultate.
Pokazalo se da se kos pripadnika mlađih generacija koji su 24 sata bili odvojeni od svojih mobilnih telefona i intereneta javljaju slični simptomi kao kod zavisnika od narkotika. Već posle nekoliko sati razdvojenosti od omiljene spravice ispitanici su imali simptome identične zavisnicima od nikotina a vremenom se njihovo stanje pogoršavalo.
Uočene su i mentalni ali i fizički simptomi – većina je počela da oseća teskobu, izolovanost, napetost i nervozu. Jedno je sigurno. Dostignuća savremenog sveta predstavljaju mač sa dve oštrice. Šta bi mogao da bude univrzalni savet? Ne zapostavljajte realnost ili ne ograničavajte svoja interesovanja isključivo na virtuelno? Prevedeno prvim primenjivim primerom moglo bi da glasi ovako – Otiđite ponekad u biblioteku ili kupite sebi časopis! Na vama je da smislite šta ćete odgovoriti kada vam na to budu rekli da je većina knjiga već dostupna u PDF formatu na Internetu i da većina magazina ima besplatna online izdanja! Nije li efiksanije i brže? Neko nas je na vreme naučio upravo to – da nikada nemamo dovoljno vremena! Još ćete, hvaleći užitak čitanja u tvrdom povezu, ispasti rigidni romantik!