U mnogim društvima, ljudi koriste 1. april da se zabave, zasmeju svoje prijatelje ili ih nasamare, uz potom neizbežno "aprililili".
- Mislim da ljudima baš nije više do neke šale i da je veći deo stanovništva zahvatila jedna vrsta brige o tome kako da prežive - rekao je Tanjugu psiholog Žarko Trebješanin. Ocenjujući da nam je potreban smeh, on je istakao da ne veruje da će na Svetski dan šale biti previše šala.
- I te kako nam je potreban smeh, ali onaj zdrav, koji bi bio izraz neke vitalnosti i duha koji preživljava i uprkos teškoćama, ali bojim se da nema dovoljno energije za to - smatra Trebješanin.
Sociolog Ratko Božović kaže da nije dobro nesmejati se, ali da se boji da se malo smejemo.
- Ta naša namrgođena lica, ta naša prevelika ozbiljnost i zabrinutost, to što se na našim licima ispisuju nevolja, teskoba i stres, nije dobro - rekao je Božović.
Istorijat zbijanja šala baš 1. aprila nije sasvim poznata, a mnogi su skloni tumačenjima da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda", koji je bio opštenarodno veselje.
Postoje mišljenja da koreni tog "praznika" dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju smišljajući različite šale.
Prema nekim tumačenjima, taj običaj pojavio se u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu". Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka".
Izvor: Tanjug via B92