Biznis koji donosi milione: Kupovina pratilaca na Tviteru

Ovaj događaj je inspirisao mnoge stručnjake za socijalne mreže da naprave alate koji će razlikovati pratioce koji su prave od onih koji su napravljeni da "bilduju" popularnost neke javne ličnosti. Ipak, to je težak zadatak jer ako su kvalitetno profili urađeni gotovo da ih je nemoguće razlikovati od pravih. Prodavci lažnih pratioca tvrde da mogu da povećaju biznis i za milion dolara nedeljno ( govorimo o tržištu Amerike).

Prema nekim procenama danas ima oko 20 miliona lažnih pratilaca na Tviteru . Lažni pratioci se obično prodaju u paketima od 1000 do milion naloga, prosečna cena za 1000 pratilaca je oko 18 dolara.

Softver za lažne pratioce je toliko usavršen da će nekada izgledati bolje neko nalozi koji su pravi. Oni najpoželjniji lažni nalozi imaju kompletnu biografiju na tviteru, fotografije i link koji vodi na neku organizacije u kojima su navodno zaposleni.

Jelena Karleuša je još jednom pokazala da je "diva svetskog kalibra" i da je njen rad ravan onom u Holividu pa je tako dok se još nije slegla prašina oko lažnih pratilaca kandidata Mita Romnija svoj tviter nalog za 24 časa obogatila sa 20 hiljada pratilaca.

Pročitaj: Karleuša pazarila 20.000 pratilaca na Tviteru

Kada su oni koji prate njen rad ovo zlurado primetili ona je tvitnula braneći se
"Naravno da nisam kupovala folovere. Neko je platio 100 evrića da bi mi napakostio. Ali, kad malo bolje razmislim, kome bre ja da se pravdam?!".

Evo primera jednog lažnog Tviter naloga. Neko tvrdi da se zove Cilia Poon, ima biografiju na kineskom, link ka kineskom Yahoo blogu o zdravlju, i preko 17.000 tvitova. Ali, to su ustvari retvitovi blog stranice “The Next Web”. Lažni nalog “Cilia Poon” odmah retvituje svaki tvit ove stranice.

Predstavnici kompanije “The Next Web” kažu da nikad nisu kupovali lažne pratioce. Oni su objasnili da je ova kompanija napravila alat nazvan “spread.us” koji omogućava ljudima da automatski tvituju o njihovom sadržaju. Neko bi rekao – Nije šija nego vrat. Međutim, kompanija je pre 8 meseci prestala da reklamira ovaj alat jer nije doprinosio poseti sajta.

Dok Fejsbuk traži prave e-mail adrese, Tviter nema tu opciju. Umesto toga, Tviter se štiti od lažnih profila tako što zahteva da se pravilno napišu slova ili brojevi (tzv. “captcha”). To mogu ljudi, ali ne i lažni nalozi odnosno “roboti”. Međutim, mašinerija lažnih naloga je otišla dotle da “captcha” mogu da popune ljudi za nekoliko penija za nalog, ili manje.

Istraživači su razgovarali sa jednim “preprodavcem” koji je napravio softver koji pravi 100.000 naloga za samo 5 dana!

Biznis je odličan” rekao im je ovaj prodavac, koji je zaposlio još nekoliko programera, i dodao da i dete može da “probije Tviter zaštitu protiv lažnih naloga”.

Zastupnik za Tviter, Džim Prošer, rekao je da se Fejsbuk i Tviter nalozi razlikuju po tome što Fejsbuk profil poseduje jedna osoba, dok je kod Tvitera “filozofija korišćenja” drugačija – Jedna osoba može imati više profila.

Tviter je počeo borbu protiv lažnog sadržaja. Prošle godine, kompanija je tužila odgovorne za pet najkorišćenijih “spam – alata” na Tviteru. Međutim, postoji drugi problem.

Čak 40 posto naših naloga su uglavnom oni koji “konzumiraju” sadržaj – retvituju, prate – ali slabo sami tvituju. Ono što nekome izgleda kao lažni nalog, ustvari može biti čovek koji prosto samo prati situaciju. Kao što je recimo moja majka - prati mog brata i mene, nema biografiju na profilu, i nikada nije tvitovala.” Kaže Džim Prošer i zaključuje – “Teško je, dakle, razdvojiti lažne od pravih naloga.


Priredile: M.M. i N.V.

lažni tviter profiliTviterašitwitter