To što „Železnice Srbije“ grcaju u dugovima i što ih država subvencioniše novcem građana, sindikalne rukovodioce i članove nije sprečilo da bahato troše pare kojih nema. Umesto da se bore za radnike, kako se ispostavilo, pojedinci se isključivo bore za svoj džep.
Naime, unutrašnja kontrola ovog preduzeća utvrdila je da su sindikalni aktivisti u prošloj godini od „Železnica“ naplatili više od 43 miliona dinara za smeštaj u hotelu „Beograd“, da im je na ime dinarskih dnevnica isplaćeno oko 12 miliona dinara dok su ih putovanja po inostranstvu koštala više od 93.000 evra.
Kada se iznosi dinarskih i deviznih dnevnica podele sa brojem radnih dana u godini, ispada da su „Železnice Srbije“ svaki dan za putovanja po Srbiji sindikalcima plaćali u proseku 60.000 dinara, a za odlaske u inostranstvo oko 400 evra.
Pod plaštom borbe za zaštitu prava radnika, boljih plata i zalaganja za razvoj železnice, sindikalne vođe i članovi odbora zapravo nemilice troše novac građana već godinama. Tome niko nije stao na put ni nakon objavljivanja astronomskog iznosa od skoro četiri miliona evra koliko su sindikati naplatili svoje delatnosti 2008. godine.
Sledećih godinu dana na hranu i smeštaj potrošena su 34 miliona dinara, a za putovanja po belom svetu samo za devet meseci isplaćeno je 26.000 evra. Ako se imaju u vidu i poslednji podaci o trošenju sindikata sve ovo zapravo liči na sistem u kojem rukovodstva „Železnica“ žmure na ovakvo trošenje novca građana, a sindikalci ih za uzvrat ne diraju.
Na spisku onih kojima „Železnice“ plaćaju smeštaj, hranu i putovanja, u samom vrhu po visini računa nalazi se predsednik Sindikata železničara Srbije Mirko Lazić. Za godinu dana njegov boravak u hotelu „Beograd“ građane je koštao gotovo tri miliona dinara.
Ono po čemu se međutim Lazić ističe u odnosu na ostale su putovanja u inostranstvo za koje mu je isplaćeno oko 9.500 evra. Za Lazića međutim ove sume nisu sporne.
- Za vas su velike sume, za mene nisu. Niko nije išao nigde za džabe već za potrebe sindikata. Ja sam putovao u London na sastanak Međunarodne organizacije sindikata, čiji smo mi članovi. Iznos od 9.500 evra je potrošen za deset službenih putovanja, za avionsku kartu i noćenje i pritom niko nije otišao na put a da to nije potpisao generalni direktor. Sve što nam je plaćeno u skladu je sa kolektivnim ugovorom - kaže Lazić.
Za razliku od njega, Nebojša Nikić iz Sindikata izvršnih službi „Železnica Srbije“ priznaje da su troškovi veliki.
- Ako me pitate da li je mnogo, da mnogo je! I mi ćemo zbog stanja u preduzeću maksimalno smanjiti broj sindikalnih službenika, tako da će se i troškovi smanjiti. Mene su pre četiri godine prozivali za devizne dnevnice i tada sam odlučio da više ne uzmem nijednu, zato me i nema na spisku onih koji su putovali u inostranstvo - kaže Nikić.
On dodaje da astronomske sume ne treba da čude ako se zna da u „Železnicama Srbije“ postoji čak 27 sindikata.
Naš sagovornik, upućen u to kako sistem funkcioniše u „Železnicama Srbije“, navodi da nije neuobičajeno ni lažiranje faktura iz hotela u kojima se boravi.
- Dešavalo se da se otputuje recimo u Doboj, gde je smeštaj u proseku oko 35 evra, a da pojedinci donesu račun na 200 evra. Unutrašnja kontrola to proveri, ali na kraju ti papiri završe u nekoj fioci - objašnjava on.
Novi direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović nakon što je preuzeo upravljanje ovim preduzećem izneo je frapantne podatke o nenamenskom trošenju novca i najavio ukidanje brojnih privilegija i rezanje troškova. Odgovor na pitanje da li se to odnosi i na sindikate od njega juče nismo dobili, jer na brojne telefonkse pozive nije odgovarao.
(Izvor: Blic)