Prve znakove postojanja ovih nebeskih reka otkrili su Jong Žu i Redžinald Njel iz Instituta za tehnologiju Masačusets koji su 1998. godine u klimatskom modelu uočili da se gotovo sva para koja putuje između tropskih krajeva i srednjih širina skuplja u uske, guste tokove. Ovo je bilo u suprotnosti sa dotadašnjim viđenjem o distribuciji vode u formi oblaka iz prskalica.
Ovaj model kasnije su potvrdili i satelitski snimci.
Šta uzrokuje stvaranje nebeskih reka?
Naučnici još ne znaju šta podstiče nastajanje ovih vodenih tokova u atmosferi. Za klimatologe oni su jednostavno nepredvidiva pojava.
Ukoliko u program ubacite nekoliko ključnih podataka o atmosferi kao što su očuvanje materije i momenta, distribucija sunčevog zračenja, Zemljina rotacija i toplotna svojstva vode, nebeske reke će se pojaviti.
Na severnoj polulopti one se obično javljaju kao ciklonalna polja – sistemi niskog pritiska koji se rotiraju suprotno od skazaljki na satu koji donose topao i vlažan vazduh sa juga i jugozapada na obale. Ako su vetrovi na visini od oko kilometra posebno jaki, velike količine vazduha punog vode mogu da pređu velike udaljenosti za jako kratko vreme. Ako ta struja udari u priobalne planine para se kondenzuje i nastaju obilne padavine.
U svakom trenutku na satelitskim snimcima nad Zemljom može se videti pet, šest takvih reka. Mnoge od njih se potroše nad okeanima, a prosečno u sebi nose vlage kao 15 Misisipija ili jedan Amazon, međutim, najveći problemi nastaju kada ih atmosferske prilike zaustave na jednom mestu.
(Izvor: B92)