Objavljene su važne depeše koje otkrivaju manje poznate događaje bilateralnih odnosa Beograda i Vašingtona i njihovih NATO saveznika, ali i telegrami koji pokazuju kako se stvarala slika o životu u socijalističkoj državi na raskršću dveju suprotstavljenih političkih i vojnih blokova.
Tako se, na primer, u izveštaju Stejt departmenta od 16. decembra 1976. spominje susret sa članom Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske (CK SKH) koji se opisuje kao "prozapadno orijentisana" osoba i dodaje da je u prošlosti dosledno izražavao svoja politička uverenja.
Susret američkog diplomate i hrvatskog partijskog zvaničnika dogodio se prethodni dan, 15. decembra, na letu iz Londona u Zagreb, a najveći interes izazvali su sagovornikovi stavovi o lošim odnosima Jugoslavije i Sovjetskog saveza.
Neimenovani komunistički političar opisao je susret između Tita i Brežnjeva, koji je održan mesec dana ranije, kao "jako težak i nezgodan".
Najvažniji detalj odnosio se na Brežnjevljev zahtev da Jugoslavija svoje jadranske luke ustupi na korišćenje floti SSSR-a, međutim, Tito je to odbio.
“Između Jugoslavije i SSSR-a postoje jako duboke razlike koje su gotovo nepomirljive”, zaključio je anonimni član CK SKH, preneo je portal zagrebačkog "Jutarnjeg lista".
Američki diplomati bavili su se Titovim zdravstvenim stanjem povodom njegovog 83. rođendana.
U izveštaju se navodi kako je zbog Titovih zdravstvenih problema te 1975. tradicionalni slet na Stadionu JNA trajao dvostruko kraće nego prethodnih godina, a zatim sledi opis tadašnjeg predsednika države.
Naglašava se kako je Titova kosa sveže ofarbana, dok njegovo lice izgleda podbulo, što može biti posledica bolesti ili uzimanja lekova. U neslužbenim komentarima nekih njegovih prijatelja čulo se kako Tito ne izgleda dobro kao i da je za vreme ručka bio izrazito nostalgičan.
Na osnovu razgovora s neimenovanim jugoslovenskim novinarom, pred kraj januara 1976. u Vašinton je poslata kratka poruka u kojoj se upozorava na pogoršanje zdravstvenog stanja Josipa Broza Tita.
Navodi se kako je “predsednik Tito delimično paralizovan i nalazi se u lošem raspoloženju, zbog čega je odložio putovanje u Meksiko i Kubu”.
Novinar koji je razgovarao s američkim službenikom preneo je da mu je rečeno kako je Titu potrebno otprilike sedam nedelja da se oporavi.
Na pitanje je li Tito pretrpeo moždani udar, novinar je rekao “ne”, ali autor izveštaja konstatuje kako nije siguran da li je novinar uopšte shvatio značenje engleske reči “stroke” (udar).
Veoma važna poruka Stejt departmentu je poslata 22. 5. 1973. godine i bavi se pitanjem Titovog naslednika, a kao glavni kandidat spominje se Stane Dolanc kao osoba čiji je položaj u Savezu komunista “od velike važnosti za sve potrebne manevre u slučaju smrti ili invalidnosti predsednika”.
Dolanc je u to vreme bio sekretar Izvršnog biroa CK SKJ i jedan od najmoćnijih jugoslovenskih političara.
U drugom izveštaju od 28. maja 1974. iznova se aktualizuje pitanje ko će naslediti Tita. Pritom se upozorava na intervju koji je Dolanc dao inostranim dopisnicima - povodom održavanja Desetog kongresa SKJ - kojima je iznenađujuće otvoreno govorio o Jugoslaviji nakon Titove smrti.
U odgovoru na pitanja o nasledniku Josipa Broza Tita, Dolanc je rekao kako se o tome još ne razmišlja jer Jugoslavija nije kraljevina. No, američki je utisak da upravo Dolanc očekuje da će ostati na svojim tadašnjim funkcijama još jedan četvorogodišnji mandat.