Dugalić je na konferenciji za novinare istakao da je to smanjenje zaduženosti od osam evra u poređenju sa krajem prošle godine i dodao da se od ukupnog duga, 710 evra odnosi na zaduženost po kreditima, 30 evra na tekuće račune, 46 evra na kreditne kartice i pet evra na lizing ugovore. Prema njegovim rečima, zaduženost građana Srbije već nekoliko godina stagnira na nivou od oko 800 evra i neuporedivo je niža u poređenju i sa zemljama u okruženju.
Dugalić je istakao da su razlozi za to nizak standard građana Srbije, odnosno niska prosečna zarada, kao i regulativa Narodne banke Srbije i oprezan pristup banaka koje vode računa o odobravanju novih kredita, jer im rastući nivo nenaplativih kredita predstavlja veliko upozorenje. Kako je naveo, zaduženost građana Hrvatske po glavi stanovnika je više od 4.000 evra, u Sloveniji oko 5.000 evra, prosek EU je 12.000 do 13.000 evra, a ekstreman promer je Kipar gde je zaduženost građana 31.000 evra po stanovniku.
Dugalić je napomenuo da je ukupno posmatrano u martu zabeleženo izvesno oživljavanje kreditne aktivnosti u Srbiji, i to najpre zahvaljujući subvencionisanim kreditima privredi. Zahvaljujući tim kreditima zabeleženo je i smanjeno kašnjenje privrede u otplati kredita jer se subvencionisani krediti koriste za refinansiranje već postojećih obaveza, dodao je on.
Dugalić je naglasio da banke zabrinjava rast broja kredita u docnji, pošto kod preduzeća od 96.000 kredita, 24.000 kasni u otplati više od 15 dana, kod preduzetnika od 72.000 kredita, 20.000 kasni, a kod građana od 1,31 milion kredita, 132.000 kasni u otplati više od 60 dana. On je ukazao da su bankama, samo po kreditima preduzeća koja su u docnji, "zarobljena" sredstva veća od 600 milijardi dinara, ako se uzmu u obzir i rezervacije koje banke moraju da izdvoje po tom osnovu.
Prema podacima Udruženja banaka, zaduženost građana i privrede Srbije po bankarskim kreditima povećana je tokom marta za 3,7 odsto, na oko 2.308 milijardi dinara. Građani Srbije su na kraju marta po osnovu kredita bankama dugovali 590,67 milijardi dinara, odnosno za 0,6 odsto više nego na kraju prethodnog meseca.
Kod gotovinskih kredita zabeležen je rast od 2,1 odsto, na 169,32 milijarde dinara, potrošački krediti smanjeni su za 3,9 odsto, na 29,24 milijarde, a krediti za refinansiranje za 0,9 odsto, na 27,15 milijardi. Stambeni krediti su u martu povećani za 0,3 odsto, na 334,79 milijardi dinara, a poljoprivredni krediti, za 1,8 odsto, na 30,17 milijardi.
U proteklom mesecu kašnjenje građana u otplati kredita povećano je na 4,8 odsto, u poređenju sa 4,7 odsto na kraju februara. Povećanje kreditne zaduženosti zabeleženo je tokom marta kod preduzeća, za 4,8 odsto, na 1.606,47 milijardi dinara, kao i kod preduzetnika, za 3,3 odsto, na 111,79 milijardi.Kod preduzeća, docnja je smanjena sa 15,4 na 14,8 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, a kod preduzetnika sa 14,2 na 13,9 odsto.
Izvor: Tanjug, B92