Turističke agencije u vojvođanskim gradovima zbog ekonomske krize i slabijeg materijalnog stanja građana i pada prodaje aranžmana za letovanja osmišljavaju nove aktivnosti. Tako tur-operatori pokušavaju da se održe prelazeći na receptivni turizam, odnosno dovodeći ljude u Vojvodinu, a nude im prelepe dvorce, salaše, ribnjake i vetrenjače. U programe su uvrstili organizaciju brojnih izleta poput „ravničarenja“, krstarenja Dunavom ili obilazak manastira Fruške gore.
- Ljudi nemaju novca za putovanja, ali imaju za kraće boravke koji su šansa za receptivni turizam - kaže Vlado Dašić, vlasnik zrenjaninske turističke agencije „Caravan“, objašnjavajući kako je zbog krize odlučio da pređe na receptivni turizam. Dašić kaže da želi da od Zrenjanina i okoline napravi lepe destinacije za posete turista.
- Putujući po zemlji i svetu primetio sam da destinacije na koje idemo i plaćamo debelim parama nisu bolje ni atraktivnije od onoga što možemo ovde da ponudimo - kaže on dodajući da pokušava da posetiocima ukaže na izuzetne građevine, prirodu, ljubazne ljude. Time je za sada uspeo da oduševi Slovence. Dosta komentara izazvao je program „ravničarenja“. Vlado kaže da je pre dve godine dobio zahtev od grupe iz Nemačke koja je želela da poseti Knićanin, Perlez, Lazarevo i uopšte Vojvodinu, koji ga je inspirisao da osmisli „ravničarenje“.
I subotičke turističke agencije „Sam“ i „Plus-turs“ profilišu svoju ponudu kako bi ušle među agencije koje se bave receptivnim turizmom. Branka Banjanin iz Turističko-informativnog centra Subotica kaže da su do sada turiste u Suboticu dovodile novosadske agencije.
- U ponudi su Palić, salaši i ergele, obilazak grada, Gradske kuće i drugih spomenika kulture. Najveći broj turista nam dolazi iz Beograda i drugih krajeva Vojvodine, ali u poslednje vreme ima više gostiju iz Mađarske i skandinavskih zemalja - kaže Banjanin.
- Tendencije u turizmu su da se ne letuje duže od 10 dana u jednom letovalištu, već su u modi kraći odmori po nekoliko puta tokom godine. Tu spada aktivan, seoski, banjski i velnes turizam, a Subotica se dobro uklapa u ovakav trend i zbog brojnih festivala i kulturnih manifestacija - kaže Banjanin.
Eleonora Cvejić, direktorka Turističke organizacije Sombora, kaže da se i somborske agencije preorijentišu na dovođenje turista u obilazak Sombora i okoline.
- Najveći broj turista koji posete Sombor su u tranzitu, a imamo i dosta đačkih ekskurzija. Od stranaca koji obilaze Sombor i okolinu najbrojniji su Austrijanci, Nemci, Mađari i Hrvati - kaže Cvejić. Ona dodaje da su posebno privlačne prirodne lepote duž Dunava, od kojih ističe Bački Monoštor.
Jedan od salaša koji je pretvoren u zanimljivu turističku destinaciju je Dida Hornjakov salaš.
- Za decu tu je mogućnost vožnje fijakerom i rad u mini radionicama starih zanata. Ceo salaš je muzej od nameštaja do izložbi radova starih zanatlija - kaže Aranka Hornjak, vlasnica ovog salaša. Tu je i ekološka učionica, u kojoj pojedinačno ili u grupama posetioci mogu da uživaju u oazi vode, biljnog i životinjskog sveta uz vožnju čamcem, pecanje ili šetnju. Ljubazni domaćini će gostima koji sami pripremaju paprikaš, tanjiraču ili roštilj rado ustupiti posuđe. Posetioci Sombora mogu obići zoološki vrt u Kolutu, muzej duvana u selu Telečka, tkačnicu svilenog damasta u Bezdanu.
- Jednom mesečno organizujemo posetu vojvođanskim dvorcima, salašima, Beogradu, fruškogorskim manastirima, Bari Zasavici, Tršiću, Topoli, Oplencu, Aranđelovcu - kaže Svetlana Grković, turizmolog u „Anitursu‘‘.
Turistički radnici u Kikindi kažu da je izletnički turizam u ovom gradu tek u začetku, pa je i ponuda vrlo skromna.
- Sada ozbiljno radimo na prezentaciji dvoraca Vojvodine na Internetu. Najpopularniji je dvorac „Fantast“ kod Bečeja, koji je preuređen u hotel - kaže Stojanka Zuković.
„Banatski ručak“ u Carskoj bari
Agencija „Caravan“ iz Zrenjanina turistima iz Beograda i Novog Sada nudi izlet pod nazivom „Banatski ručak“.
- Goste dočekamo u Kaštelu, odvedemo ih na Carsku baru, gde im ispričamo priču o Sibili, Carskoj bari, provozaju se brodićem, zatim posete Belo Blato, gde čuju priču o tom selu koje je niže od nivoa vode oko sela. Pokažemo im etno kuću i novi salaš, gde se čuje cvrkut ptica. Kasnije se vraćamo u Kaštel, slušamo priču o tom zdanju i tu je organizovan ručak. Posle ručka odlazimo u Zrenjanin, gde im pokažemo centar grada, muzej, opštinu, most na suvom - objašnjava Vlado Dašić.
U Bačkom Monoštoru turiste privlači etno kuća „Kuveljić“ - uređena stara, tradicionalna monoštorska kuća, sagrađena od zemlje, drveta i trske.
- Posete etno kući „Kuveljić“ su moguće u sklopu programa za organizovane grupe i pojedinačno. Jedan od predloga vikend ponude obuhvata obilazak šetališne staze „Štrbac“, posetu nekom od odabranih zanatlija, odlazak na misu u crkvu Sv. Petra i Pavla koja je zaštićeni spomenik kulture, obilazak mini postavke lutaka u tradicionalnoj šokačkoj nošnji uz prigodnu priču o tradiciji, obilazak vikend naselja Opaljenik - vožnja kanua ili čamaca, pecanje i šetnje - kažu za „Blic“ u etno kući „Kuveljić“.
Izvor: Blic