Presuda Šešelju 30. oktobra

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Optužnica Šešelja tereti za progon nesrba na političkoj, rasnoj I verskoj osnovi; deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti.

Vođa radikala optužen je i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

U završnoj reči, u martu prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude proglašen krivim i da mu bude izrečena kazna od 28 godina zatvora.

Šešelj, koji se brani sam, zatražio je da bude oslobođen zato što "nema nikakvog osnova" za osuđujuću presudu.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.

U sudskom pritvoru u Sheveningenu Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.

U međuvremenu, Tribunal je Šešelja tri puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno zbog objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka - pravosnažno na 15 i 18 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od dve godine.

(Izvor: Beta)

haški tribunalpresudavojislav šešelj