Ovaj Amerikanac sa 13 meseci je ostao bez čula vida kada su mu lekari dijagnostikovali tumor mrežnjače, ali nije dozvolio da život prođe pored njega. Studirao je razvojnu psihologiju i posebnu pedagogiju, razvio tehniku lokalizacije eha uz pomoć koje ne samo da obavlja uobičajene radnje već samostalno vozi bicikl i odlazi na planinarenje.
Kao prvi trener u SAD uči slepe osobe kako da se kreću kroz prostor, ali svoju veštinu prenosi i kroz neprofitnu fondaciju „World Acces For The Blind”, čiji je predsednik.
A zahvaljujući Delta fondaciji, Danijel Kiš će od ponedeljka do srede svoje umeće da predstavi učesnicima skupa u novosadskoj školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom „Milan Petrović”.
U razgovoru za „Politiku” Betmen, kako Kiša nazivaju mediji, otkriva kako je razvio tehniku zapažanja položaja predmeta iz okruženja uz pomoć slanja zvukova visoke frekvencije.
– Moje slepilo nije posmatrano kao tragedija, već kao prilika za drugačiju vrstu učenja. Roditelji su poštovali moju slobodu i cenili moje mogućnosti. Učestvovao sam u većini aktivnosti i imao pristup dešavanjima kao bilo koji drugi dečak. Dakle, nisam bio ograničen niti sam sedeo između četiri zida – kaže Kiš, koji veruje da mu je ovakav stav najbližih pomogao da podstakne novi način opažanja.
O čemu je tačno reč? Naš sagovornik koristi cokotanje jezikom i eho pretvara u trodimenzionalnu sliku okruženja. Pošto je dugotrajna upotreba jezika zamorna, Kiš je izmislio i kutiju koja obavlja tu funkciju.
– Slika koju dobijam može se porediti sa slabim sevanjem svetlosti. Ona nema detalje kao one koje vidite okom, više je vizija. Međutim, dovoljna je za nezavisno i efikasno kretanje po bilo kom terenu. Čak i po onom koji slepa osoba ne poznaje – objašnjava Kiš i svoje kretanje poredi sa tehnikom slepog miša.
Ko razume tu tehniku, dodaje naš sagovornik, može na nekoliko metara rastojanja da razlikuje da li pred njim stoji kamion ili auto.
Kiš i njegova fondacija do sada su sproveli obuku za slepe osobe, njihove porodice i instruktore u više od 30 zemalja. O ovim treninzima saznali su uglavnom iz medija. Ali za postizanje uspeha, ističe naš sagovornik, neophodna je podrška porodice.
– Najveći problem slepih osoba nije slepilo, već predrasude okoline koja dovodi do njihovog ograničenja i izolacije. Porodice, ali i neposredno okruženje moraju da ih podrže tako što će raditi na jačanju njihovih ličnih kapaciteta – u nekoliko rečenica Kiš daje recept za poboljšanje kvaliteta života slepih osoba.
Međutim, on je kritikovao i samu zajednicu slepih ljudi koji „pristaju da budu na margini društva”.
Na kraju razgovor Danijel Kiš otvoreno je poručio slepim osobama u Srbiji da ne treba da očekuju od drugih da dobiju svoju slobodu.
– Tako ćemo uvek biti na čekanju – uveren je Kiš
Izvor: Politika