1. Legalizacija objekata
-Na rešenje se čeka godinama.
-Potrebne su na desetine dokumenata.
-Predato 700.000 zahteva.
-Rešeno svega 7 odsto.
Od svih procedura, ubedljivo najduže traje legalizacija objekta. Tu kao da nema nikakvih pravila. Ko želi da legalizuje kuću ili poslovni prostor, a takvih je oko 700.000 prijavljenih (ukupno milion i po izgrađenih objekata), godinama čekaju na rešenje. Zbog toga neki ljudi odustaju.
- Sazidao sam kuću do krova, ali nisam je završio. Predao sam za legalizaciju u jeku kampanje da se predaju prijave, 2010. godine. Niko mi se nikad nije obratio iz Opštine da mi kaže šta se dešava sa predmetom. Da li mi nedostaje neki dokument, dokle su stigli sa odlučivanjem. Nekoliko meseci nakon predaje dokumenata, nezvanično sam se raspitao u opštini o stanju mog predmeta i saznao da je slučaj otišao na gradski nivo. Kako ništa ni od grada nisam mesecima dobijao, opet sam se preko prijatelja raspitivao i saznao da je moj predmet otišao u Ministarstvo! E tamo ne poznajem nikoga, pa sam digao ruke. A da su mi rešili legalizaciju, uzeo bih kredit i završio kuću. Već bismo se uselili, a ovako još živimo kao podstanari - priča Nenad J. magacioner iz Beograda.
2. Građevinska dozvola
-Prosečno čekanje 279 dana.
-Potrebno najmanje 30 dokumenata.
-Najviše koči lokalna samouprava.
Građevinske dozvole su postale sinonim za višemesečno čekanje, pribavljanje gomile dokumenata, skupih projekata, dobijanja saglasnosti, plaćanja naknada. Ni sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je trebalo da skrati vreme dobijanja dozvole za gradnju, Srbija se nije približila standardima brze i efikasne administracije. I dalje smo, prema proceni Svetske banke, na začelju kolone, sa prosečnim čekanjem na dozvolu od skoro godinu dana.
- Za brže dobijanje građevinske dozvole, gde se očekuje i dosta dozvola od lokalne samouoprave, najbolje je da sa njima budete u dobrim odnosima jer oni mogu da vas reketiraju. Znam za slučaj čoveka koji je devet meseci čekao na seču dva stabla, za šta je trebalo da dobije odobrenje lokalne samouprave - kaže Aca Popović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, poznavalac oblasti građevinskih propisa i dozvola.
3. Invalidska penzija
-Na pregled komisije čeka se 60 dana.
-Mesec, dva čekanje na rešenje.
-Nekoliko meseci čekanja na prvu penziju.
Branko M. otišao je, pre tri godine, u invalidsku penziju zbog bolesti srca, u svojoj 46. godini. Iako je bilo potrebno skoro pola godine da završi celu proceduru, obiđe komisije i odradi preglede, pa još i da sačeka prvu isplatu, srećan je što je penziju na kraju dobio.
- Ma nije to, ništa, ide relativno brzo. Komisija za odlazak u invalidsku penziju pozvala me već nakon dva meseca otkad sam predao dokumentaciju. Problem ljudima pravi to što čekaju po nekoliko meseci na prvu penziju. Od čega živeti tri-četiri meseca dok ne stigne novac - kaže Branko.
4. Kredit za stan
-Ceo proces traje najmanje tri meseca.
-Na upis ili prenos hipoteke čeka se i do godinu dana.
-Provere Nacionalne službe za osiguranje kredita traju najmanje mesec dana, a često i duže.
Pravi pakao prošao je Nemanja K., vlasnik privatne prodavnice, kad je hteo da prebaci hipoteku sa jednog na drugi stan.
- Šest meseci trajalo je prebacivanje hipoteke u katastru sa jednog uknjiženog stana na drugi, takođe uknjižen. Svaki dokumenat su naplatili, a poslednji, takozvanu Brisovnu dozvolu, platio sam 4.000 dinara. Za takvu uslugu, koja me koštala živaca i neprijatnosti, trebalo bi oni meni da plate. Nije mi jasno šta rade, koliki je to posao kad imaju sve podatke u kompjuterima - pita se on.
5. Pregled kod specijaliste
-Na magnetnu rezonancu čeka se do godinu dana u KC Srbije.
.-Čekanje na kardiohiruršku intervenciju i dve i po godine.
-Čekanje na ugradnju kuka u Kragujevcu i do 10 godina.
Socilozi kažu da se radi o “birokratskom obrascu”.
- Nije čudo što su šalteri napravljeni da morate malo da se sagnete i da od šest šaltera četiri nikad ne rade. A mi smo se od devedesetih navikli na redove, čekanja. Neorganizovani smo kao država, a slabi kao građani. Zato i gubimo vreme u redovima - kaže socilog Dragan Koković.
(Izvor: Blic)