Verovatno da je iznos bio i veći, jer osim legalnih kanala i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.
- Sigurno je da je iznos doznaka koji nije registrovan i veći, jer građani ne žele da plaćaju bankarske provizije koje mogu biti visoke. S druge strane, nije zabranjeno da se unese novac u zemlju u gotovini. Doznake su u svakom slučaju značajne ne samo zbog socijalnog mira, već i zato što su one čuvar kursa - ističe Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Devize iz inostranstva čine znatan deo štednje u bankama iz koje se kreditira domaća privreda - Vladimir Gligorov, ekonomista.
Od početka krize, od pre pet godina, doznake iz inostranstva imaju trend pada. I naši u rasejanju su pod pritiskom recesije. Ljudi gube posao, smanjuju im se plate. Logičan sled je da teže odvajaju za rođake u otadžbini. Menja se i struktura dijaspore. Čitave porodice su se iselile, tako da nemaju kome da šalju novac u Srbiju.
- Ćerka mi je u Kanadi. Tamo je i zasnovala porodicu, živi od 1999. Da nam nije nje, ne znam kako bih s ovim primanjima, plata mala, penzija muževljeva još manja, tako da nam njenih 300 dolara, što je oko 25.000 dinara, dobro dođe - kaže Gordana T. iz Kuršumlije.
Istraživanje Svetske banke pokazalo je da su u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stigle čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije. Prošle godine u Srbiju su poslali 2,735 milijardi evra. U 2011. - 2,794 milijarde evra. Osim legalnih kanala, međutim, i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.
Doznake su značajne ne samo zbog socijalnog mira već i zato što su čuvar kursa - Nikola Fabris, profesor.
- Kako se emigriranje nastavlja, trebalo bi očekivati da će se taj nivo doznaka i drugih transfera održati. Zapravo, moglo bi da se kaže da je reč o trajnoj privrednoj i društvenoj karakteristici da se posao traži u inostranstvu jer ga kod kuće nema. Tu nije samo važno što ga nema u industriji, nego što ga je sve manje uopšte, tako da je zavisnost od stranog tržišta rada velika. To se neće brzo promeniti - ističe za „Blic” Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Doznake i ostali privatni transferi su značajnija stavka u platnom bilansu od direktnih stranih ulaganja. Naš sagovornik kaže da one imaju višestruku ulogu - predstavljaju razlog da se traži posao u inostranstvu, značajan su izvor dohodaka domaćinstava i održavaju potrošnju, pa tako i poreske prihode države. Takođe su znatan deo štednje u bankama iz koje se kreditira domaća privreda.
- Da bi to bilo održivo, potrebno je da se obnavlja broj emigranata, usled čega će i sledeće generacije tražiti posao u inostranstvu - ukazuje Gligorov.
(Izvor: Blic)