"Osim započetih investicija, već postoje i brojne najave novih stranih ulaganja, čemu u znatnoj meri doprinosi i postignuta makroekonomska stabilnost i pad premije rizika zemlje, kao rezultat mera monetarne politike i fiskalne konsolidacije", rekla je Tabakovićeva.
Guvernerka ističe da je potrebno obezbediti znatno veći stepen predvidivosti regulisanih cena, što će koristi ne samo NBS u sprovođenju monetarne politike, već i privredi radi boljeg planiranja troškova proizvodnje.
"Kad je reč o platama u javnom sektoru i penzijama, Vlada je fiskalnom strategijom jasno definisala pravilo njihove korekcije i sigurni smo da će se toga i nadalje pridržavati", dodala je ona.
Što se tiče inflacije, ona navodi da je u poslednjih pet meseci prosečna mesečna inflacija iznosila 0,1-0,2 odsto, što govori da će se u toku ove godine, "preciznije do oktobra, vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja".
Guvernerka ocenjuje da dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou.
Kad su u pitanju krediti građana u švajcarskoj valuti, ona ističe da NBS ima obavezu da pomogne u iznalaženju rešenja kojima bi se otplata takvih kredita učinila urednijom.
"Problem je kompleksan i nijednog trenutka nije dolazila u obzir opcija da se budžet dodatno optereti po ovom osnovu. To pitanje rešavamo u saradnji sa bankama, udruženjima građana, pratimo postupanje sudova, svetsku praksu, dešavanja u Evropskoj centralnoj banci", rekla je Tabakovićeva.
Ona je istakla da NBS aktivno radi na preduzimanju mera pojačane kontrole celog bankarskog sektora Srbije, navodeći da intenzivirana kontrola u svim bankama i da su identifikovane banke čije bi dalje poslovanje moglo da ugrozi stabilnost finansijskog sistema.
Guvernerka kaže da do danas nijedna strana banka nije podnela zvaničan zahtev NBS za dobijanje dozvole za rad, navodeći da su razgovori o tome u toku sa dvema bankama.
Što se tiče deviznih rezervi, one iznose 11,8 milijardi evra, što je, kako navodi, više nego dovoljno da se obezbedi eksterna solventnost države.
"NBS devizne rezerve isključivo koristi za potrebe servisiranja stranog duga i obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta i nema nikakve opasnosti da se „trezori otvore“ za svrhe za koje nisu predviđeni", naglasila je Tabakovićeva.
(Izvor: Kurir)