Jedan je mahao pištoljem i pokazivao drugom na put ispred, a zadnja vrata kombija bila su odškrinuta i pocepan džak je virio do pola. Ispod njega, na betonu, bila je hrpa novca.
Inspektor Tragović je pažljivo osmotrio situaciju i produžio dalje, konstatujući u sebi:
- Ne, ovo definitivno nisu pljačkaši. Zašto bi neko ko ima ovoliko gotovine kod sebe pljačkao banku?
(Inspektor Tragović i nerešivi slučajevi, vol. 1: Otimači oročenih sredstava)
Inspektor Tragović nikako nije mogao u glavi da sklopi sve delove mozaika aktuelnog slučaja Ubice krvavih ruku. Čovek je uhapšen dok je sedeo ispred kuće žrtve, sav isprskan krvlju, sa sekirom u ruci. Na telu žrtve i u njenoj neposrednoj blizini nađeni su tragovi znoja, krvi, DNK, RNK, sperme, mokraće, plazme, kose, koštane srži, noktiju, odeće, obuće i izmeta kućnog ljubimca osumnjičenog. U mobilnom telefonu imao je nekoliko fotografija sebe, prvo pored žive žrtve, a zatim pored njenog beživotnog tela, napravljenih 15 minuta ranije. Ipak, inspektoru Tragoviću je još nešto nedostajalo da bi rešio ovaj slučaj i to mu nije dalo mira.
Možda je to bila baš kolekcija pretećih pisama koja je osumnjičeni slao žrtvi u periodu 1995.-2012. ukoričenih u drečeće crveni kožni povez, u tri toma (od po dvesta strana svaki) sa zlatotiskom na koricama, koja je stajala na polici sa knjigama. Ili status na fejsbuk nalogu osumnjičenog, dve nedelje pre ubistva: "Ubiću gaduru, samo da uhvatim malo vremena."
Bilo kako bilo, inspektoru Tragoviću još nešto je nedostajalo da reši ovaj slučaj i to mu nije dalo mira.
Zato je ostavio predmet po strani i otišao u sindikalni restoran "Kod krmka" na čorbast pasulj sa slaninom. Znao je da je to najbolje što u datom momentu može da uradi za sebe i Službu.
(Inspektor Tragović i nerešivi slučajevi, vol. 1: Ubica krvavih ruku)