Prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije, tim povodom održano je nekoliko sastanaka, ali da do danas NBS nije podnet zvaničan zahtev za dobijanje preliminarnog odobrenja, odnosno dozvole za rad.
Govoreći o bankama, ona je navela da prostor za ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji i dalje postoji, ali da "do sada nije bilo konkretnih zvaničnih zahteva ili preuzimanja inicijative od strane banaka ili drugih zainteresovanih lica koji bi ukazali na ukrupnjavanje u bankarskom sektoru Srbije u bliskoj budućnosti".
U intervjuu za novi broj Magazina Biznis, Tabakovićeva je izjavila da bi do pada kamatnih stopa na kredite u devizama došlo ukoliko bi banke snizile kamatne stope na deviznu štednju.
"S obzirom na izuzetno visok nivo devizne štednje, banke imaju prostora za takvo sniženje", rekla je ona u
Tabakovićeva je navela da dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou.
"Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise, i to čak za oko četiri procentna poena, uprkos povećanju referentne kamatne stope NBS", kazala je ona.
Guvernerka je izrazila zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima procesa dinarizacije, jer je porastao procenat dinarskih plasmana stanovništva sa 21,6 odsto januara 2010. na 35,8 odsto februara 2013.
"Učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu povećano je u poslednje četiri godine sa 2,7 odsto (februar 2009.) na 18,1 odsto (februar 2013.)", rekla je Tabaković i podsetila da je povećana i ročnost dinarskih hartija od vrednosti sa pet na sedam godina.
Kao jedini segment u kojem nema većeg napretka u dinarizaciji je štednja stanovništva, jer je oko 98 odsto ukupne štednje građana u stranoj valuti, što je, prema njenom mišljenju, delimično posledica negativnog iskustva sa hiperinflacijom iz 90-ih godina prošlog veka.
Konkurentnost srpske privrede ne zavisi od nominalnog već od realnog deviznog kursa, istakla je guvernerka NBS povodom ocena da izvozu šteti što je dinar precenjen.
"Ako dinar previše oslabi, to se po pravilu preliva na domaće cene nakon određenog perioda, a kao krajnji rezultat imate izostanak poboljšanja cenovne konkurentnosti uz narušavanje makroekonomske stabilnosti. Višedecenijsko iskustvo koje imamo u Srbiji pokazuje da se na taj način privredi više nanosi štete nego koristi", kazala je Tabakovićeva.
Ona je dodala da se ne slaže sa stavom da slabost privrede mora da vodi stalnoms labljenju valute.
"Kurs zavisi od odnosa ponude i tražnje za devizama. Ako nema viška dinara kojima će s ekupovati devize, slabljenej dinara niej nužnost kao što tvrde pojedini ekonomisti. Makroekonomska stabilizacija je najpoželjnija upravo u slaboj privredi, jer se time obaraju rizik zemlje i troškovi zaduživanja, a uslovi psolovanja generalni čine stabilnijim. To je jedini način da se privreda ojača na duži rok", ocenila je Tabakovićeva.
Za Srbiju je, po njenim rečima, poželjan aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer bi se njime pružila dodatna garancija stranim investitorima da Srbija vodi odgovornu i održivu makroekonomsku politiku.
"Taj aranžman ne podrazumeva novo zaduživanje države, već isključivo nadzornu i savetodavnu ulogu ove institucije. Srbiji MMF nije neophodan radi povlačenja novih kredita od te institucije, jer je sadašnji nivo deviznih rezervi od 11,8 milijardi evra, više nego dovoljan", rekla je guvernerka NBS.
Izvor: B92