Činjenica da su novoosnovana preduzeća u celini lane poslovala pozitivno − valjda nikog i ne iznenađuje, jer je očigledno da za tako kratko vreme od starta i nisu uspela da se baš odmah „pokvare“. Preliminarnom obradom podataka iz finansijskih izvešaja za 2005. NBS − Odeljenje za registre obuhvatilo je 8.293 ovih preduzeća u Srbiji, što znači da je svaka deseta firma koja je predala svoj lanjski finansijsko−poslovni učinak sa prošlom godinom i započela svoj poslovni život. Inače, među novoosnovanim firmama najviše je onih iz trgovine na malo i veliko − dve petine ukupnog broja, a zatim sledi prerađivačka industrija, mada su za ova preduzeća očigledno primamljive i nekretnine. Gotovo u celini sva ova preduzeća su mala i privatna, a kao mesto osnivanja najčešće se pominje Beograd.
I dok malo dublje ne zaplivaju ovdašnjim prilično uzburkanim poslovnim vodama, ostaje podatak da su proknjižili pozitivan neto finansijski rezultat, težak bemalo pet milijardi dinara. Za razliku od njih, javna preduzeća su se i te kako „davila“ u lanjskim gubitaškim vodama, očigledno ne nalazeći načina da se primaknu čak i pozitivnoj nuli. Naime, ukupno 488 javnih preduzeća, koliko je njih Centar za registre obuhvatio obradom podataka, a reč je samo o onim firmama koje su svoje finansijske izveštaje predale NBS, ne računajući dakle i obveznike Uprave za trezor, lane je proknjižilo čak više od polovine ukupnih tekućih gubitaka. Tačnije, njihov minus od preko 19 milijardi čini čak 58,1 odsto svih gubitaka, ostvarenih prošle godine. Istina, javna preduzeća sa poslednjim danom lanjskog decembra raspolagala su sa 1.421,8 milijardom dinara ukupnih sredstava u čemu se daleko najveći deo odnosio upravo na stalnu imovinu. Od ukupnih izvora sredstava ovih preduzeća na kapital je otpadalo 77,3 odsto, čime je on premašio hiljadu milijardi, ali ono što bi posebno moralo da brine te firme je podatak da su sa poslednjim danom lanjskog decembra kratkoročne obaveze bile veće od 172,6 milijarde, u isto vreme i teže od dugoročnih. To objašnjava i činjenicu da su njihovi kumulirani gubici premašili 199,1 milijardi dinara i da su za 14,2 milijardi bili iznad visine kapitala. Naime, stopa izgubljenog kapitala je 15,5 odsto.
Prema preliminarnim podacima NBS − Odeljenja za registre, u postupku stečaja i likvidacije lane je bilo 1.186 preduzeća, najviše malih i privatnih koja su najvećim delom poslovala u trgovini na veliko i malo. Bezmalo svaki treći gubitaški dinar „napravili“ su baš oni, budući da im je ukupan negativni neto finansijski rezultat sa krajem lanjskog decembra premašio 10,3 milijardi. Ukupna sredstva ovih preduzeća bila su veća od 109,2 milijardi, od čega je na stalnu imovinu otpadalo preko 47,8 milijardi, dok su obrtna vredela 39,2 milijardi. Međutim, gubici su pojeli više od 22,2 milijarde kapitala. Kad je reč o izvorima sredstava, u ukupnim sa više od petinom učestvovao je kapital, dok je udeo kratkoročnih obaveza premašio čak 70 odsto. U ovim preduzećima kumulirano je 56,8 milijardi starih gubitaka, a stopa izgubljenog kapitala dostigla je gotovo neverovatnih 97 odsto. Ako je suditi prema lanjskom poslovnom učinku privrede, bar onom kakav je proknjižen u finansijskim izveštajima 2005. ruže ne cvetaju ni privatizovanim preduzećima. Obradom su obuhvaćena 1.242 ova preduzeća, koja su namakla 17,9 odsto ukupnog lanjskog gubitka. Tačnije, njihov negativan neto finansijski rezultat bio je bezmalo šest milijardi dinara. Međutim, njihovi kumulirani gubici premašili su 59,2 milijardi, a stopa izgubljenog kapitala dostigla je čak 28 odsto. (“Pregled”)