"Ključna stvar je sprovodjenje sporazuma. Mi moramo što pre i hitno da krenemo u sprovodjenje ovakvih rešenja, jer što pre krenemo možemo da dobijemo bolje stvari", rekao je Selaković u emisiji "Kažiprst" na Televiziji B92.
Selaković je naveo da je jedan od najvećih dostignuća predloženog sporazuma što kosovska vojska neće ulaziti na sever Kosova, a što će pružiti sigurnost tamošnjim Srbima.
"Bez toga i ovog sporazuma mi bismo mogli da gledamo novi 17. mart. Ovim se obezbedjuje bezbednost, ali i da im sude sudije Srbi. Loša strana sporazuma u delu pravosudja je pravni sistem Kosova, jer će morati da primenjuju kosovske zakone. Ali, tako je bilo do 1989. godine", rekao je Selaković.
Ministar pravde i državne uprave je napomenuo da predloženi sporazum nije potpuno rešenje i da bi do potpunog rešenja trebalo da dodje kroz njegovo sprovodjenje.
Za Selakovića taj dokument predstavlja veliku promenu u načinu rešavanja problema, naročito sa strane Srba na Kosovu.
" Mislim da smo se probili do mesta odakle možemo mnogo više da delujemo u pravcu poboljšabnja statusa, životnih problema Srba na Kosovu i Metohiji, funkcionisanja srpskih institucija na Kosovu", kazao je Selaković.
Upitan da li će Srbija morati da menja Ustav posle briselskog sporazuma, Selaković je kazao da će morati, kao što je svaka država koja je išla ka EU morala.
Govoreći o preporuci Evropske komisije državama članicama da otvore pregovore sa Srbijom i preporukama koje se odnose na pravosudje, Selaković je kazao da očekuje da će EK predloženu strategiju pravosudja visoko oceniti, kao što je to uradila sa strategijom za borbu protiv korupcije.
"Startegija predvidja reformu u narednih pet godina. Ima tu dosta bolnih i teških stvari, biće tu dosta muka i moramo da se spremamo za te pregovore i da radimo na tome da ispunjavamo uslove koji se postavljaju", naveo je Selaković.
Upitan da li Srbija ima pravosudje za EU, ministar je odgovorio da nije Srbija jedina koja ima probleme u toj oblasti, a da recimo Italija ima čak i teže probleme u pojedinim segmentima nego što ih Srbija ima.
Na pitanje o efektima Zakona o amnestiji, na osnovu kojeg su neki pušteni iz zatvora, a potom ponovo učinili krivična dela, ministar je kazao da je to mana koja postoji u celom svetu, ali i da postoji zakonska odredba prema kojoj povratnici više ne mogu da budu amnestirani.
Upitan za napad na lidera LDP Čedomira Jovanovića, Selaković je naveo da se u Srbiji na ovaj ili onaj način napadaju i lideri stranaka koji su na vlasti i da država treba da pošalje poruku da postoji i da funkcioniše.
Izvor: Blic