Katolici su jutros očekivali sumpornu oluju nad Francuskom i cunami duž mediteranske i atlantske obale, al osvanuo je divan i sunčan dan, koji će nekoliko miliona turista iskoristiti da ostavi nekoliko desetina miliona evra kojekuda po ovoj divnoj zemlji krcatoj znamenitostima.
Srbija bi mogla biti 15-ta država u svetu koja će to učiniti. Ili 215-ta. Učiniće to svejedno. Kad tad. Napredak niko nikad i nigde zaustavio nije. Ometao, kočio, zaustavljao, to da. Ali zaustavio, to ne. Slobodu ne možeš da sprečiš. Prevelika je to sila.
Tako da, u budućnosti bi se, pred istorijom i potomcima, mogli ponositi kao što danas volimo da se ponosimo Sretenjskim ustavom koji je bio ispred svog vremena i previše za ondašnje velike sile, Austriju, Tursku i Rusiju, ili možemo da čekamo da nas teraju i pritiskaju da to uradimo, da nam iznude, da nas mrcvare bespotrebnim objašnjenjima i ucenama, koje će da živciraju čitavu naciju i hrane klerofašizam koji se oteo svakoj kontroli. Jer, ne radi se o njima. Radi se o nama. Ne poričem interese svetskih sila i zle naume za njihovo ostvarivanje, ali u toliko mnogo stvari, u previše mnogo stvari, škodimo samima sebi.
Srpski gejevi nisu vatikanski instrument ni zapadnjački petokolonaši. To su vaša deca, sinovi i kćeri, ujaci i stričevi, komšije, kolege i prijatelji. Srbija, tako pustošna kao što jeste, mogla bi da ojača sa, pa aj odokativno, minimum 250.000 mladih života koji bi osetili potrebu da na ljubav otadžbine uzvrate ljubavlju. Jer, izvinite što ću biti direktan, to nekrofilno, šatro nekakvo svetosavsko rodoljublje koje nudite, čist je mazohizam. Niko neće da brani i štiti mašineriju koja ga presuje po glavi. Ok, skoro niko.
Zašto im ne biste želeli srećan i lakši život?
Pitanje je retoričko, ne potežite Bibliju, znam vam odgovore. Isti repertoar su bogomoljci poput vas imali i pre samo nekoliko decenija kada je rasno mešoviti brak bio nelegalan. Bili su mnogo glasni i mnogo agresivni ti bogomoljci koji su mahali biblijom i tradicionalnim vrednostima. Tradicija je tada bila da crnci sede pozadi u autobusu. Crkva je uvek, pa i sada, na pogrešnoj, gubitničkoj strani.
Uvek.
Jasno mi je da su mnoge stvari, zbog ovih ili onih realnih okolnosti, teške za ostvariti. Ali, legalizacija istopolnih brakova je nešto što zahteva „samo“ malo hrabrosti i puno pameti. Jel ja to upravo rekoh malo hrabrosti i mnogo pameti?
Jel zvuči to još nekom ko domaća naučna fantastika? I jel ima još neko da je sanjar?
Pamet se razbežala il je anestezirana, a bogme i muda su kastrirana. Suprotno onome što volite o sebi da mislite, Srbija je jedna bezmudaška zemlja. Najviši zvaničnici „najmoralnije“ institucije u zemlji kupuju ćutanje za stotinak evra. Odprilike, to je tržišna cena vaše kuraži – sto evra.
Nisu Obilićevi potomci bezmozgaši po kladionicama sa brojanicama oko vrata. Spremni da išutiraju u vugla sve na šta padne sumnja nebogougodnosti. Pravi Obilićevi potomci su mladići ili devojke koji roditeljima, prijateljima i svetu obelodane da su zaljubljeni u drugara tj drugaricu. A vi mislili vežbaju matematiku za prijemni. To su muda. To je integritet. A u Srba integriteta ni za lek.
A bilo bi lekovito. Razmislite. U toj moralnoj truleži u kojoj se raspadate i u kojoj popovi jebu, inače strejt, a bogami i maloletne dečake, po ceni dopune za mobilni, a posle nataknu mitru da vam zbore o poštenju i propasti srpstva. Priznati nečije pravo na ljubav, sreću, slobodu najprostije rečeno, koji bi to melem na ranu bio nama tako izubijanima.
A koji bi PR to za celu zemlju bio, to da ne pominjem. Lider u regionu, al sad bez zezanja. A i da braća Rusi sada malo gledaju u nas. World wide news – Srbija je postala 15-ta (ok, ajd nek bude i 25-ta) zemlja na svetu koja je pravno izjednačila hetero i homo bračne zajednice.
To da ima pameti.
Mišljenja sam da moja nova domovina, Francuska, zemlja enciklopedista i prosvetitelja i krilatice liberté, égalité, fraternité, sramno kasni u punom pravnom izjednačavanju ispopolnih sa hetero brakovima. Zakon je izglasan juče (sa 331 poslaničkim glasom ZA i 225 poslaničkih glasova PROTIV). Dosta pre nje to je učinila katolička Španija. Kao olakšavajuću okolnost mogu da joj uračunam da su „građanska partnerstva“ ili, kako to ovde zovu, pacte civil de solidarité, moguća još od 1999-te. Ali, ovo prolazno vreme (14-ta zemlja na svetu) je prilično loše, i Francuska je pred istorijom, u tom smislu, obraz spasila u poslednjem trenutku.
Pratio sam debatu, pa da prenesem poneki lični utisak. Kako je sve to meni izgledalo.
Prvo, budale su iste svuda, u Francuskoj kao i u Srbiji. Govorim, o bogomoljcima, naravno, pardon my French. Iste gomile gluposti i budalaština, kojih ćete se vi tamo naslušati još dosta, sve dok pametnima (ako još ko pretekne) ne dopizdi. Doduše, finije je sve to zapakovano – otvorena homofobija je stvarno stvar prošlosti, izuzme li se muslimanska imigracija, al to računam da podrazumevate i sami. Ali, da, bilo je mnogo trućanja o tardicionalnim vrednostima, hrišćanskim, francuskim i civilizacijskim.
Trućanje je francuski nacionalni sport. U stanju su beskonačno da razglabaju na iste teme, ali zaista beskonačno. Objasnili su mi da je beskonačno čavrljanje po nebrojenim TV emisijama i talk show programima, temeljna vrednost demokratije. Ok, ajd nek bude. Ali, istraživanja javnog mnjenja su pokazivala (avgust 2012) da 65% stanovnika podržava istopolne brakove a 53% i pravo na usvajanje dece.
Iako je zakon laički i ni na koji način nit se crkve tiče nit je obavezuje, katolička udruženja bila su najglasniji i najagresivniji protivnici, združeni, gle iznenađenja, s desničarima i manje ili više maskiranim fašistima. Bilo je trenutaka kada se činilo da će čitava stvar propasti.
Ali, tu na scenu stupa lekcija o građanskoj akciji. Od borbe se ne odustaje. Mitinzi, razgovori, agitovanja, gostovanja, pisanja, objašnjavanja, svađanja, akcije i protiv akcije.
Dve su mi pojave posebno privukle pažnju. Trula desničarska priča o „lošem trenutku“. Naime, Francuska vam je u neviđenoj ekonomskoj krizi, bar tako kažu na TV. Nezaposlenost je rekordna a rekordno slaba je i kupovna moć. Ja nešto ne uspevam da se, niti zabrinem, niti zainteresujem za tu priču. Kad dolazite iz Srbije parametri krize su vam nešto drugačiji. Desničari su levičarsku vladu neprestano optuživali da pričom o Zakonu o braku za sve (Marriage pour tous) vlada beži od pravih problema. A upravo su je oni odugovlačili u nedogled. U paketu s tim ide i floskula o prioritetima. Ako ste gay, žao nam je, možda za 100, 200 godina, sad nije trenutak. Prvo beli hrišćani. Pa hrišćani. Desničarski lestvičnik.
Francuska je zemlja gde gejevi mogu da se drže za ruku, ljube, vrckaju dok hodaju, nose ženskaste torbe, roze patike, izlaze u specijalizovane diskoteke i seks klubove. I gde se manje više zna ko je gej među glumcima, sportistima, pevačima, piscima, čak i političarima (gradonačelnik Pariza, recimo). Debata je, ipak, na svom vrhuncu, dovela do nekoliko incidenata i napada iz mržnje. Sloboda košta.
Tabor podržavalaca zakona bio je šarenolik i daleko brojniji. Naravno, pojedinci su se u raspravi isticali i bili posebno upečatljivi, ali su javne ličnosti uglavnom bile za. Ne sećam se imena nekog filozofa koji je u jednom TV gostovanju (pitanje ZA ili PROTIV, bilo je nezaobilazno i u emisijama koje se nisu bavile tom temom) na pitanje odgovorio – „Ja sam apsolutno za! Zbog čega bi samo strejt ljudi patili od užasa braka!“
Jedna senatorka je na urlikanje svoje sagovornice u emisiji kako medicinska asistencija (lezbejskim parovima pri oplodnji) „nije prirodna“, odgovorila – „Madam, nije ni vakcina. Vaš bog je predvideo da umiremo od boginja.“
Duhoviti momenti koji su mi ostali u sećanju.
Nezaboravna će ostati i izvesna Frigide Barjot. Da vam lakše dočaram, francuska Aleksandra Janković. Ista grozna frizura i šminka, očajan trešerski stajling (ko mi ne veruje nek pogleda sliku) i iste biblijske nebuloze. A da, i gej prijatelj (u njenom slučaju smo ga i videli na TV) koji ne želi taj zakon. Ko da nekog zabole i ko da ga zakon obavezuje da se ženi ako neće.
Lično mislim da je brak konzervativna i prevaziđena insititucija. Ali neka pravo postoji, ne mora uopšte da bude upražnjavano. Jednakost je bitna.
Velika je pobeda odneta, ali bitka još traje. Spisak je sada već solidan ... Argentina, Belgija, Kanada, Danska, Island, Holandija, Norveška, Portugalija, Španija, Južnoafrička Republika, Švedska, Urugvaj, Francuska, Novi Zeland, nekoliko saveznih američkih država, pojedini distrikti Meksika i Brazila ...
Srbija? Slobodarska ...