Zaokupljeni smo sopstvenim problemima i modernim načinom života, pa ponekad zaboravljamo u potpunosti da cenimo našu planetu.
Zapitajmo se koliko zapravo znamo o našem univerzalnom domu, i kako kao pojedinci možemo da doprinesemo njegovom boljitku. Donosimo vam 25 zanimljivih činjenica koje možda niste znali o Zemlji.
1. Zemlja, engleski Earth – šta se skriva iza imena?
Merkur, Venera, Saturn, Neptun. Jeste li primetili kako su sve spomenute planete imenovane po bogovima i boginjama iz rimske mitologije? Engleski naziv Earth ima saksonsko i germansko poreklo. Ima indoevropski koren "er" koji je rezultirao prirodnim formacijama reči ertho i erde u nemačkom, aarde u holandskom i earth u engleskom jeziku.
2. Da li je Zemlja živa?
Zemlja nije samo mesto gde sva bića mogu da prežive i prosperiraju, nego se ponekad smatra i velikim živućim organizmom. Gaia hipoteza tvrdi da je Zemlja organski sistem koji ima sposobnost samoregulacije da omogućava život kakav poznajemo. U toku su istraživanja koja teže ka dokazivanju da zaista postoji sistem koji povezuje biološke i fizičke procese među bićima koja nastanjuju Zemlju.
3. Zemljin ožiljak
Andi su vrlo zanimljivi jer su najveći i najduži planinski lanac na Zemlji. Smešteni su duž zapadnog dela Južne Amerike i dužina im je 4.300 milja (7.000 km), širina 420 milja (700 km). Protežu se preko sedam država: Argentine, Čilea, Perua, Bolivije, Kolumbije, Venecuele i Ekvadora. Vrlo su impresivne, ali one su zapravo deo Srednjeatlantskog venca, čija se većina nalazi ispod površine mora. Zapravo, on se smatra najvećom geološkom osobinom Zemlje i ima dužinu od više od 9.900 km.
4. Eksplozivna činjenica
Još jedna zanimljiva osobina Zemlje je ta da ima skoro 500 vulkana. Oko 80 posto Zemlje, ispod i iznad površine mora, vulkanskog je porekla.
5. Bliznakinja Theia
Jedna od najfascinantnijih činjenica o Zemlji je ta da je nekad imala planetu bliznakinju pod nazivom Theia. Pre otprilike 4,5 milijardi godina, svemirsko telo za koje se smatra da je bilo veličine Marsa svoju orbitu je delilo sa Zemljom. Ubrzo je usledio sudar koji je rezultirao formiranjem Meseca.
6. Zemlja se uvek kreće
Za nekih 25 miliona godina stvoriće se superkontinent, zahvaljujući konstantnim kretanjima tektonskih ploča. Kretanje se razlikuje od kontinenta do kontinenta. U Tihom okeanu se ploče kreću brže, oko 4 cm godišnje, dok se na severu Atlantika kreću oko 1 cm godišnje.
7. Istorija zagađenja
Negde između kasnog 18. i ranog 19. veka došlo je do procvata Prve industrijske revolucije širom svieta. Ona nije donela samo ekonomsku promenu, nego i promene u okolini. Proizvedeni su novi zagađivači koji su uticali na vodu, vazduh i tlo. Novi prirodni resursi su bili iskorištavani i iscrpljeni u tom periodu, što je na kraju rezultiralo propadanjem okoline u astronomskim razmerama.
8. Boja Zemlje
Zemlja se često još naziva Plavom planetom. Astronauti koji su prvi putovali u Svemir opisali su celinu Zemlje kao plavu. To je zato što 71 posto Zemlje pokriva voda.
9. Zemlja je vruća
Osim Sunca koje je primarni izvor topline za Zemlju, ljudi bi teoretski mogli preživeti i bez njega jer je Zemljino jezgro dovoljno vruće da pruži energiju naseljenicima. Procenjeno je da je temperatura jezgra između 5.000 i 7.000°C. Toplina jezgra je jednaka toplini površine Sunca.
10. Jedinstvena tektonika
Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sastavu koja ima tektoničke ploče.
11. Zvezdana prašina
Postoji otprilike 30.000 svemirskih čestica i prašine koje godišnje ulaze u Zemljinu atmosferu. Srećom, većina toga izgori kada uđe u atmosferu, što se završava "zvezdama padalicama", umesto kraterima.
12. Zemlja nije okrugla
Tačan opis Zemljinog oblika je sferoid spljošten na polovima. Rotiranje Zemlje rezultira centrifugalnom silom koja je uzrok Zemljinom obliku.
13. Voda je važna
Iako je voda detektovana na obližnjim planetima, samo ona na Zemlji se može naći u 3 različita stanja – tekućem, čvrstom i gasovitom.
14. Duži dani su ispred nas
Trenutno dani traju otprilike 24 sata, ali očekuje se da će se za 250 miliona godina dan produžiti za barem 1 i po sat zbog sporije rotacije Zemlje oko svoje ose.
15. Najsjajnija od svih
Iako je poznato da je Venera najsjajnije nebesko telo, Zemlja je zapravo sjajnija kada se gleda iz svemira. Voda je taj faktor koji Zemlju čini najsjajnijom u Sunčevom sistemu.
16. Zemlja se kreće
Pritisak koji se oslobađa iz Zemljinog jezgra i stalno kretanje tektonskih ploča rezultira skoro milionom potresa godišnje, a većinu njih seizmometri ni ne zabeleže.
17. Brzina svetlosti
Tačno osam minuta i 20 sekundi treba Sunčevom svetlu da stigne do Zemlje. To znači da je toplina i svetlost koju osećamo i vidimo za toplih, sunčanih dana, zapravo Sunčeva energija od pre osam minuta.
18. Brzine Zemlje
Zemljina površina se okreće oko vlastite ose brzinom od 1.600 km na sat. Kao posledica toga, planeta putuje kroz svemir brzinom od 106.700 km na sat. Kako to da ne osećamo da se naša planeta kreće takvim vrtoglavim brzinama? To je zato što se Zemlja okreće stalnom brzinom, a i delimično je razlog Zemljina gravitacija.
19. Četiri godišnja doba
Pojava četiri godišnja doba nije nikako povezana sa Zemljinom udaljenošću od Sunca, nego s činjenicom da se Zemlja naginje u stranu. To naginjanje iznosi 23,4 stepena i očekuje se da će se promeniti s vremenom.
20. Prvo slikanje Zemlje
Prva fotografija Zemlje iz Svemira snimljena je na visini od 104 km pomoću 35-milimetarske kamere koju je nosio Sputnik 2. To je bilo 1946. godine kada je prvo relativno kvalitetno fotografisanje omogućeno, zahvaljujući inženjeru Clydeu Hollidayu koji je izumeo potrebnu kameru, piše portal Znano.st.
21. Zemljino jezgro
Jezgro se nalazi nekih 5.900 km od površine Zemlje. Unutrašnje jezgro je sačinjeno od krute legure gvožđa i nikla.
22. Razlika u gravitaciji
Razlika u gravitaciji se ogleda širom sveta, zavisno od udaljenosti lokacije od Zemljinog jezgra. To znači da činjenica jesmo li u nekom trenu teži ili lakši zavisi od lokacije na kojoj se nalazimo na Zemlji, iako to nikada ne osećamo.
23. Procenat vode
Okeani čine 97 posto vode na Zemlji, dok slatke vode, rezervoari i slatka voda za piće čine preostalih 3 posto.
24. Satelit i pratioci
Mesec nije jedino nebesko telo koje rotira oko naše planete. Asteroidi 3753 Cruihne i 2002 AA29 takođe rotiraju oko Zemlje.
25. Naš jedini dom
Iako se svemirske misije šalju u svemir već nekoliko decenija, ti programi se prvenstveno provode u cilju istraživanja. Još uvek nema mogućnosti za nastanjivanje, pa čak ni na najbližoj planeti – Marsu. Za sada, Zemlja je jedino nastanjivo mesto u celome Svemiru. Za sada.
Izvor: 6yka.com