Kusturica je naveo da neki tvrde da je on postao pisac, a neki da nikada nije ni bio reditelj.
"Čovek provede čitav život pokušavajući da ostavi trag, a na kraju ga samo pometu. Ta faza u kojoj se nalazim je vrlo značajna“, rekao je Kusturica u Utisku nedelje.
Na pitanje zašto se u studiju pojavio sa bradom, Kusturica je odgovorio da je to zbog uloge u filmu, gde glumi monaha koji „svaki dan izlazi na brdo i prosipa kamenje“. On kaže da se radi o nastavku uloge trodelnog filma, priče „o zmiji koja spasava život čoveku, o ženi koja se žrtvuje za čoveka, i o čoveku koji se žrtvuje za sve“.
Govoreći o odluci da se više ne pojavljuje u javnost, Kusturica navodi da je on "medijski mrtva ličnost".
"Bio sam povređen zbog te priče o parku prirode. To je bila reakcija na završni akt, da je neka DRI došla i otkrila da ima u proceduri neka greška...a ne zna javnost da je taj život tamo proveden pod pritiskom. Završni akt te priče je da sam povređen činjenicom da sam unosio u infrastrukturu u Srbiju mnogo više...pojavljivanje u medijima pomaže nekoj sujeti koju više nemam“, kaže Kusturica.
"Nisam ljut na DRI"
On kaže da je do sada čekao rezultate internacionalne revizorske grupe.
"Ustanovljeno je da je vrednost učinjenog dva miliona i 700 hiljada evra, a da je država dala milion...odakle tih milion i sedamsto? To je unesena vrednost. Sada je pitanje kako DRI koja dođe može da maši taj milion i 700 hiljada...ne kažem zbog tih para...ja sam radio ono što sam radio i kada sam bio mali...hteo da sam da to oko mene živi. Ali kako je moguće da neko dođe u nečiju kuću i da ustanovi da je napravljena proceduralna greška od 7.000 evra, a da ne primeti da je uneseno u tu kuću još milion i sedamsto hiljada“, kaže Kusturica i dodaje da se nije on uvredio zbog toga.
Kusturica navodi da je "neko poslao" revizora koji je očigledno imao zlu nameru, ali nije naveo o kome se radi.
"Nisam se ljutio na DRI nego na eksploataciju. Živimo u dobu pakosti i eksploatacije koja nema granice", rekao je Kusturica i kao primer naveo to da kada treba da se promoviše njegova knjiga, nema ga u javnosti, a kada se desi "proceduralna greška", onda na dnevniku njegova "glavetina" se pojavljuje.
"To je ta javnost koja je prejeftina da bi u njoj učestvovao, i to je javnost od koje odustajem“, kaže Kusturica.
"Nemam motivacije da se više borim"
Govoreći o prijateljstvu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, on kaže da ono nije dokazano u praksi.
"Upoznao sam ga na velikom mitingu, i videli smo se posle još dva puta. Ideja o eksploataciji nikla je bila razlog da dođem u predsedništvo, i pokušao sam da mu objasnim mnoge stvari, između ostalog i ideju da je otvorena mogućnost ispitivanja nikla, i da mu objasnim da je to smrtonosno, i da u svetu ne postoji, postoji na par mesta, ali Srbija je poznata po neažurnosti...Posle nije bilo razvoja u odnosu“, kaže Kusturica.
Na pitanje ko je zlonameran prema njemu u slučaju sa izveštajem DRI, Kusturica kaže da ne zna.
"Ne mislim da je direktno to Nikolić uradio, ali u našim uslovima ideje i informacije se generišu iz ambijenta koji se stvara...ušao sam u spor sa gospodinom Bačevićem, a oni su prijatelji, ali...to je pitanje prošlosti“, kaže Kusturica i dodaje da nema više volje ni motivacije da bori kao što se borio dok je bio upravnik parka Mokra gora. Kusturica dodaje da je njegov naslednik sjajan čovek.
"Moj naslednik je jedan Sloba, divan čovek, znamo se dugo. Drago mi je, on je čovek prirodnjak, radio je u jednom parku prirode, ali je napusti ljut, ali sada mu se sviđa. Nije loše biti direktor parka prirode, ali loše je biti na klizištu da neko uvek može da ti podmetne, da na tom klizištu odeš gde ne treba“, kaže Kusturica.
"Beograd nekada bio kao Njujork"
Kusturica dodaje da je Beograd do „pre nekoliko meseci“ bio grad koji je podsećao na Njujork, grad koji je „prihvatao sve što je valjalo po obodima Balkana“.
"Novi Beograd koji propušta priliku da prvih šest meseci obeleži 200 godina Njegoša. Da li je to koncipiranje, da se insistira na Konstantinu već šest meseci, a propušta se prilika da se obeleži 200 godina tragičnog junaka kosovske misli. Beograd zaboravlja, da unošenje nematerijalnih dobara...kada dođe Džoni Dep, to je ono što se zove intelektualna svojina koja se ne vrednuje. Beograd i njegova kultura postaje prostor u kome se deponuju eksponati iz prošlosti“, kaže Kusturica.
"Ako je Andrić pisao da je Njegoš tragični junak kosovske mislim, ideja o kosovu, u parafu koji je postignut, taj junak više ne živi. Ne želim da optužujem ovu ili onu vlast“, rekao je Kusturica.
"Ne želim da se bavim politikom"
Reditelj smatra da je sa jedne strane Tomislav Nikolić održao "brilijantan govor u Hagu" da bi onda kasnije rekao da su svi koji žive u Bosni Bosanci.
"Nisam ja političar. Ja to govorim kao čovek koji nema nameru da se bavi politikom. Želim da budem konstruktivan“, kaže on i dodaje da nema nameru da se svađa sa Nikolićem.
"Znam da ne želim da učestvujem i zato je pošten potez da neko ko nema veru u to sto se čini ne može da bude činovnik te vlade“, kaže Kusturica. Reditelj dodaje da nema potrebu da "minira njihovu vlast, ni njiovu vladu" već da samo želi da se izražava slobodno.
Kusturica je dodao da se odriče svih para koje bi dobio od države za Kustendorf, i za svoje filmove, i da smatra da je to "džentlmenski". On dodaje da ne veruje da se neko nasekirao zbog toga, i dodaje da je problem ako ne znamo da naša tradicija "nije samo za konzerviranje, nego za odvijanje našeg života".
Kusturica navodi da ima „majčinu mudrost“ da je bavljenje politikom „stalno stajanje na odronu koji može da te odnese gde ne treba“.
"Država je ukinula umetnike“
Reditelj smatra da je se „njegova misija“ privodi kraju, pošto počinje novi vek koji postaje najsmrtonosniji za ono čime se on bavi. On navodi da je izvršen atentat na umetnost, da su političari zauzeli pozicije umetnika, čija se reč nekada čula.
"Ta ideja o autonomiji koju čuva umetnost, doživljava eroziju. Kao što se naš glas nekada čuo, te politčke elite se ne trude da pridobiju nikog od tih ljudi...Promenilo se vreme“, kaže Kusturica.
"Vreme uticaja umetnika na javnost je prošlo. Ne žalim za tim, ali treba da se konstatuje“, smatra Kusturica.
On objašnjava da su se uslovi promenili, pošto film ne može da bude isti medij koji je bio pre 15 godina, sada kada na YouTube-u može da se "sve dobije za 15 sekundi".
"Nema naroda bez mitologije"
Kusturica dodaje da je Kosovo nezaobilazna tema, ali da se postavlja pitanje odakle potreba da se to pitanje baš sada reši, u ovom trenutku, ako se u prošlosti pokazalo da je nerešivo.
"Ni prošla vlada nije učinila više, ni ona iza nje...niko nije amnestiran niti posebno kriv. Krivicu ne treba tražiti ni locirati je tako, istorija će pokazati šta je bilo tamo...Ali zašto da se resava u avgustu, a ne u junu sledece godine? Ne treba da se fokusira i lepimo na nekog krivicu. Sve se to odvija pod idejom reklamnih kampanja“, rekao je Kusturica.
On je dodao da nijedan narod ne postoji bez mitologije, i da ako izgubimo kulturi, izgubićemo i sebe.
Govoreći nedavnom slučaju kada su se u javnosti pojavili snimci na kojima je navodno vladika Kačavenda, Kusturica navodi se "narod digao na sveštenika" , a da sa druge strane su u redu filmovi o homoseksualcima i gej parada. Na konstataciju da je crkva ipak trebalo da se oglasi povodom ovog slučaja, Kusturica navodi da je crka institucija večnosti.
"Crkva je konzervativna institucija...njima je hiljadu godina ništa. Oni komuniciraju sa večnošću. Oni su van tih senzacija. Ne branim ja crkvu, ona će se sama odbraniti. Ali da tako često izlazi i da priča koliko tu ima homoseksualaca", kaže Kusturica i doda je da je to nepotrebno posebno u vremenu "gde je na snazi uzništavanje nacionalnih idioma, gde je crka na izrazenom mestu“.
Emir Kusturica je najavio da posle večerašnjeg intervjua neće davati izjave medijima, i da će da se povuče iz javnosti.
Međunarodna zajednica je isterala većinu Srba s Kosova, ali je vlast u Srbiji sporazumom u Briselu preostale sunarodnike "ostavila neprijatelju", rekao je Kusturica dan pre poslednjeg intervjua na B92.
Izvor: B92