Procenjuje se da je oko 100 osoba iz Republike Srpske prisustvovalo ovom događaju na koji su organizovano doputovali u Sarajevo sa tri autobusa.
Nekoliko osoba nosilo je danas zastave Bosne i Hercegovine uzvikujući "Bosna, Bosna" i pevajući nekadašnju himnu "Jedna si jedina naša domovina, Bosna i Hercegovina", za vreme polaganja cveća u Sarajevu.
Grupa se nalazila na drugoj strani reke Miljacke, a ceremonija obeležavanja stradanja pripadnika JNA, protekla je bez incidenata.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić kazao je da je "ovo dan koji ima poseban značaj za RS, kako se zločin koji se desio 2. maja ne bi zaboravio".
U isto vreme i pripadnici udruženja građana "Zelene beretke", nalaze se na istom mestu kako bi položili cveće za poginule Sarajlije. Napad na kolonu JNA u Sarajevu, poznat kao "slučaj Dobrovoljačka", dogodio se 2. i 3. maja 1992. godine početkom rata u BiH kada su pripadnici Armije BiH napali konvoj sa vojnicima JNA.
Cilj napada je bio zarobljavanje vojnika JNA kako bi oni bili razmenjeni za predsednika tadašnje Republike BiH Aliju Izetbegovića, kojeg su 2. maja zarobili pripadnici JNA na sarajevskom aerodromu, kada se vraćao sa mirovne konferencije. Izetbegović je potom odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN (Unrpofor) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.
Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnica, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.
Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca je preprečilo vozilo, odsekavši pritom ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa udaljenosti oko pedesetak metara, otvorna je vatra.
Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica, koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.
“Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola”, napisao je u svojoj knjizi “ Peacekeeper Road to Sarajevo” general Mekenzi. Čelnik “plavih šlamova” zapisao je tada u svoju beležnicu: “Bio je to definitivno najgori dan u mom životu”.
Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao, pošto je januara 2012. Tužilaštvo BiH donelo naredbu o obustavi istrage protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto je, po tumačenju tužilaštva , utvrđeno da “u radnjama osumnjičenih nisu sadržana obeležja krivičnog dela”. Međutim, Tužilaštvo BiH je saopštilo ranije da se istraga o Dobrovoljačkoj nastavlja dok se ne pronađu počinioci i odgovorni za ubistvo sedam i ranjavanje 14 osoba.
Prema podacima MUP republike Srpske, međutim,ubijeno je 42 pripadnika JNA i civila,među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 je zarobljeno ili oteto.