Većina građana prvomajski praznik provela je u prirodi na Avali, Adi Ciganliji, Košutnjaku, Surčinu, a mnogi su se direktno sa izleta odvezli do bolnice da izvade krpelje. Najviše posla imale su dežurne ekipe u Institutu za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije i u Infektivnoj klinici.
Zbog uboda insekata samo na Klinici za dermatovenerologiju pomoć je za 24 časa potražilo 30 ljudi. Docent dr Danijela Dobrosavljević, dežurni lekar, smatra da je broj Beograđana koji su imali bliski susret sa krpeljom znatno veći, ali da su mnogi ovaj problem pokušali da reše sami.
- Krpelj se jednostavno vadi, a bitno je da se uhvati pincetom i da se vrti u smeru suprotnom od kazaljke na satu - objašnjava dr Dobrosavljević.
- Tako se on praktično "odvrće", kao vadičep. Problem je što ljudi često pokušavaju da opiju krpelja, pa ga mažu benzinom ili alkoholom, a to je pogrešno, jer može da uđe još dublje pod kožu. Čak i zaraženi krpelj, ako se primeti i izvadi u toku 24 časa od uboda, neće preneti bolest. Mesto uboda se prati od nedelju do 10 dana i ako ne bude reakcije, opasnost je prošla. Ukoliko se rana zacrveni, to je već prvi stadijum Lajmske bolesti.
Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju su u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine pre praznika započele monitoring krpelja. Najveća brojnost krpelja je primećena baš na mestima na kojima je bilo najviše posetilaca tokom praznika - na Topčideru, u Banjičkoj šumi, Jajincima, Manastirskoj šumi, Lipovici, na Ušću, Avali i u Bojčinskoj šumi.
Lekari kažu da su ljudi koji su dolazili uglavnom i "zaradili" krpelje na izletištima, dok je manji broj njih ovu neprijatnost doživeo u svom dvorištu ili u vikendici.
Hitna služba Klinike za dermatovenerologiju imala je mnogo intervencija i zbog alergija. Dr Dobrosavljević kaže da se na desetine sugrađana proteklih dana javilo zbog reakcija na koži zbog ujeda raznih insekata ili zbog kontakta sa travama.
Izvor: Kurir