Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Liberalno demokratska partija, Socijaldemokratska stranka Srbije i Jedinstvena Srbija su u izveštajima za 2012. objavile na internetu jedinstvene matične brojeve i adrese stanovanja ljudi koji su im dali novčane priloge, iako to, prema propisima Agencije za borbu protiv korupcije, nije trebalo da urade. U slučaju da političke stranke od tih građana nisu pribavile pisanu saglasnost za objavljivanje tih privatnih podataka postoji mogućnost da su time prekršile Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, o čemu bi trebalo da se izjasne nadležni organi.
Pozitivne primere poštovanja propisa daju Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara i Srpski pokret obnove, koji su objavili samo ime, prezime i mesto prebivališta onih koji su im priložili novac.
Tatjana Babić, direktorka Agencija za borbu protiv korupcije, za Danas je objasnila da su stranke dužne da dostave Agenciji svoje finansijske izveštaje i da ih objave na svojim sajtovima, ali ne i sa privatnim podacima građana.
- Iako Agencija raspolaže svim podacima o donatorima, zarad našeg rada, mi ih prilikom postavljanja na internet zatamnimo. Političke partije nisu imale nikakvu obavezu da ih javno objave, a Pravilnikom o evidencijama priloga i imovine u godišnjim izveštajima i izveštajima o izbornoj kampanji jasno piše koji podaci se ne objavljuju javno - kaže Babićeva.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da su stranke ovaj put bile “preterano revnosne“ u objavljivanju svojih finansijskih podataka, jer su učinile dostupnim i nešto što ne samo da nisu imale obavezu, već nisu ni smele.
- Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne uređuje eksplicitno šta će od podataka iz izveštaja biti objavljeno, već je to učinjeno u Pravilniku Agencije. U njemu piše da se objavljuje ime i prezime i mesto prebivališta davaoca priloga, dok se ne objavljuje adresa i JMBG - kaže Nenadić.
Prema njegovim rečima, objavljivanje podataka o ličnosti bez saglasnosti tih lica i bez jasnog zakonskog osnova predstavlja kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
- Da li je Zakon prekršen ili ne zavisi od toga da li su stranke pribavile saglasnost za objavljivanje tih podataka - navodi Nenadić. On dodaje da bi bilo dobro da su stranke u Srbiji bile jednako revnosne u ispunjavanju i drugih zakonskih obaveza, kao što je objavljivanje podataka o većim prilozima tokom godine.
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, komentarišući za Danas ovakav potez stranaka, kaže da je ovo posao za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
- Mislim da to nije trebalo da urade, jer je to lični podatak koji bi trebalo da ostane u trouglu donatora, partije i Agencije. Neki građanin bi zbog objavljivanja ličnih podataka možda mogao da doživi ozbiljne probleme - upozorava Vuković
Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Union, za Danas kaže da u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti piše da su podaci o ličnosti svi oni koji omogućavaju da se nedvosmisleno neko lice identifikuje.
- Jedinstven matični broj (JMBG) je takav podatak. Da bi bilo koji podatak o ličnosti mogao biti objavljen potrebno je ispuniti određene uslove. Jedan je da je samo lice, koje je gospodar svojih podataka, sa tim saglasno. Međutim, nije sve volja lica, i njegova saglasnost nije uvek neophodna. Lični podatak se može objaviti bez pristanka ako za to postoji zakonski osnov - objašnjava Vodinelić.
On kaže da u obradi podataka o ličnosti postoji princip “ciljne vezanosti“.
- Podatak koji je prikupljen o nekom licu može se upotrebiti samo za svrhu za koju je podatak pribavljen. Na primer, ako policija po nalogu istražnog sudije prikupi lične podatke o nekome ona ne može te podatke da da nekom drugom - navodi Vodinelić.
Kada je reč o potezu stranaka, Vladimir Vodinelić kaže za Danas da treba proveriti da li su ti ljudi, svi do jednog, dali svoj pristanak.
- Ako jesu, onda tu nema problema. Ako nisu, to sigurno nije u redu, jer moguće je da političke stranke imaju obavezu da podatke o donacijama i donatorima dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, ali ne i široj javnosti. Ta javnost u objavljivanju podataka ima meru - zaključuje profesor Vodinelić.
Izvor: Danas, Vesti