Prema njenim rečima, to je loše poresko rešenje, čiji iznos utvrđuju same lokalne samoprave.
"Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta nije u skladu sa dobrom poreskom politikom", ocenila je Bisić i podsetila da je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno ukidanje te naknade do 31. decembra ove godine i njeno uključivanje u porez na imovinu.
Bisić je rekla da je izmenama Zakona o porezu na imovinu, koje bi trebalo da se primenjuje od 1. januara 2014. godine, ako ih usvoji Skupština Srbije, predviđeno da osnovica za porez koji plaćaju pravna lica bude tržišna vrednost zemljišta na kome se nalaze objekti.
"Ključne promene se odnose na način utvrđivanja poreske osnovice kod pravnih lica, gde će se načelno uzimati fer vrednost imovine", rekla je Bisić.
Tim izmenama, kako je predviđeno, lokalne samouprave biće dužne da do 31. oktobra 2012. za potrebe utvrdivanja poreza na imovinu objave odluku o stopama poreza na imovinu, kao i o zonama, s naznakom koje su najopremljenije, i akt kojim su utvrdile prosečne cene nepokretnosti po zonama.
Bisić je ocenila da će neke lokalne samouprave koje do sada nisu naplaćivale velike naknade za korišćenje zemljišta na ovaj način ostvariti čak i veće prihode.
Ekonomista Boško Mijatović, koji je autor analize o ukidanju naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, rekao je da taj namet treba ukinuti jer je izgubio razlog postojanja, da je nepravedan, ekonomski neracionalan i da donosi neopotrebne administrativne troškove.
"Cela stručna javnost podržava ukidanje ove naknade", rekao je Mijatović i dodao da se ukidanju protive jedino predstavnici lokalne vlasti koji strahuju od gubitka važnog prihoda, ali da bi i oni prihvatili ukidanje ako bi im se obezbedila dovoljna nadoknada.
Prema njegovim rečima, gubitak prihoda lokalnim vlastima mogao bi da se nadoknadi kroz uvođenje slične dažbine s novim imenom, jačanjem poreza na imovinu i reformu sistema finansiranja lokalne samouprave.
"Jedino je u kratkom roku realna reforma sistema finansiranja lokalne samouprave i preraspodela prihoda između Republike i lokalnih zajednica", ocenio je Mijatović.
Sledeći koraci, kako je naveo, mogli bi da budu ukidanje naknade istovremeno s reformom lokalnih finansija, s tim da se lokalnim zajednicama obezbede nepromenjeni prihodi.
"Privredi Srbije bi odgovaralo ukidanje naknade, jer se tako oslobađa dažbine koja je pogađala preduzeća i unosila neizvesnost u poslovanje", rekao je Mijatović i dodao da je za efikasnost tržišne ekonomije bolje da naknada za korišćenje građevinskog zemljišta bude ukinuta.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović rekao je da će ukidanjem te naknade lokalnim samoupravama biti oduzeta značajna sredstva, jer se na osnovu nje prikupe prihodi koji čine sedam do 10 odsto budžeta prosečne opštine.
Predlog je, kako je rekao, da se uvede komunalna naknada, u okviru poreza na imovinu, čiji bi se iznos utvrđivao na osnovu stvarnih troškova komunalnih usluga.
Izvor: Beta, B92