Značaj vetroparkova tek će doći do izražaja s obzirom na to da je velikim ložištima poslata direktiva Evropske unije da se zbog velike količine štetnih gasova i ukupne zagađenosti one zatvore do kraja 2017. To praktično znači da bi takva sudbina mogla zadesiti i TE „Nikola Tesla“, koja proizvodi čak dve trećine električne energije koju potrošimo.
Novac ostao državi
Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), koju uglavnom čine strane kompanije, kaže da su zainteresovani da u narednih tri do pet godina u razvoj vetroparkova ulože između 700 miliona i milijardu evra.
- Investitori su do sada ukupno uložili oko 15 miliona evra. Oko 90 odsto tog novca ostalo je u domaćoj ekonomiji kroz angažman srpskih kompanija - „Energoprojekta“, Instituta „Kirilo Savić“...
Više struje iz OIE
Novac je dat za izradu tehničke dokumentacije, angažman naših stručnjaka i firmi, poreze, različite državne takse dozvole, izvode i slično. Sve su to beneficije koje država dobija - objašnjava Brnabićeva. Ona napominje da je EU obavezala Srbiju da do 2020. mora da poveća ukupnu potrošnju energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) na 27 odsto.
Trenutno su u fazi razvoja projekti od oko 700 MW, a članice SEWEA imaju želju da razviju vetroparkove kapaciteta 1,000 MW. Zasad se, prema njenim rečima, još samo čeka na model ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, koje donosi Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Vetropark sledeće godine
Najave da će se na mreži prvi vetropark pojaviti iduće godine stižu i iz Ministarstva energetike.
- Za sedam meseci doneli smo Nacionalni plan za obnovljive izvore energije, uredbe i sva druga potrebna akta. Kvota za vetar je od 500 MW i imamo 12 projekata koji se trenutno razvijaju. Do 2015. godine sigurnih je 300 MW na mreži, po tarifi od 9,2 evrocenta po kWh. Model ugovora je završen, a nadamo se da će do kraja maja biti usvojen - kažu iz ministarstva i dodaju da ih investitori mole da uspore tempo jer ne mogu da ih prate.
Izvor: Kurir (Sanja Ilić)