Stanje na beogradskim mostovima preko Save i Dunava je dramatično − dnevno preko njih pređe ogroman broj vozila, najveća frekvencija je na „Gazeli“ 160.000 vozila, a posle višedecenijskog neulaganja u odžavanje, preti im trajno zatvaranje. − U najtežem stanju je Pančevački most, ali dramatične najave kako će se srušiti, jednostavno nisu tačne, kaže profesor Ljubomir Vlajić, sa Građevinskog fakulteta u Subotici.
− U održavanje mosta nije decenijama ulagano, pa je konstrukcija žestoko ugrožena, ali o rušenju nema ni govora. Međutim, stvar je u tome što, ako se ne preduzmu hitno koraci na sanaciji, konstrukcija će biti toliko ugrožena da most trajno neće moći da se koristi, pošto neće biti moguće izvršiti popravke. U Srbiji je ukupno 3.098 mostova koji su u upotrebi, od čega desetak odsto otpada na beogradske mostove, a tek nedavno je potpisan ugovor sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj za popravku i sanaciju sto mostova. Ovo je zanimljiv podatak iz ugla rehabilitacije putne mreže, jer je od 2001. do danas u te svrhe utrošeno (ili se još troši) pola milijarde evra (rehabilitovano oko hiljadu kilometara magistranih puteva), a ni dinar nije izdvojen za popravku mostova. Prošlonedeljni dogovor grada Beograda i Ministarstva za kapitalne investicije o sanaciji Pančevačkog mosta i Gazele sigurno je dobra vest, ali i podsećanje. Naime, nekako u leto 2003. godine digla se uzbuna jer je najavljeno „rušenje Pančevca“, ali je iz grada saopšteno da će izrada projekta sanacije početi odmah, dok će radovi na mostu krenuti u jesen 2004. a biti završeni sredinom 2006.
godine.
„Angažovali smo grupu eksperata na čelu sa profesorom Nikolom Hajdinom, predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti, koja će napraviti analizu stanja mosta i napraviti projektni zadatak za sanaciju“, rekao je gradonačelnik Bogdanović, u leto 2003. godine. „Svi ti, tako da kažem, pripremni poslovi potrajaće godinu dana i sredstva za taj deo posla su već obezbeđena. Sanacija Pančevačkog mosta trebalo bi da košta 12,5 miliona evra. Manje od 10 procenata tih sredstava otići će na analizu stanja, izradu projektne dokumentacije, nadzor i koordinaciju. Za radove u ovoj i početkom sledeće godine potrebno je 700 hiljada evra i taj novac je odvojila, kao donaciju, Rajfajzen banka iz Beograda. Prema predloženoj konstrukciji finansiranja za radove u 2004. i 2005. godini trebalo bi obezbediti po pet miliona evra, a u poslednjoj godini obnove − 2006. oko 1,8 milion evra“. Sada zbunjuje podatak, posle sastanka Bogdanović−Ilić, kako će Beograd za izradu Projekta sanacije iz budžeta izdvojiti 600 hiljada evra, jer se postavlja pitanje − a gde se dede ona Rajfajzenova donacija od 700 hiljada evra. Održavanju saobraćajne infrastrukture, a posebno mostova, u svetu se poklanja velika pažnja.
Evropski i svetski standardi govore da je za investiciono održavanje mostova potrebno godišnje izdvajati jedan procenat od investicione vrednosti, ako je reč o čeličnim mostovima, odnosno, 0,5 ako se radi o betonskim konstrukcijama. Postoji i druga metodologija − godišnje se izdvaja dva dolara po kvadratnom metru mosta, plus jedan dolar za ažuriranje baze podataka o stanju mosta. Naravno, u slučaju Pančevačkog mosta, pa nijednog mosta u Srbiji, ne primenjuje se nijedna od dve metode obezbeđivanja sredstava za investiciono održavanje. Pančevački most je izgrađen 1953, ali nismo uspeli da saznamo i koliko je koštala njegova izgradnja i dogradnja. Međutim, most „Gazela“ preko Save izgrađen je 1972. godine i koštao je 35 miliona dolara. U naredne tri decenije u njegovo održavanje gotovo da nije ništa izdvajano, osim za farbanje i menjanje završnog sloja na kolovozu. Do sada je u investiciono održavanje trebalo da se uloži oko 15 miliona dolara, a nije ni dolar. Pančevači most rušen je četiri puta u prošlom stoleću, a sadašnji izgled dobio 1953. godine kada je obnovljan i rekonstruisan. Čelična konstrukcija je postavljena preko stubova prethodnog mosta, a unutar glavnog nosača postavljena su dva železnička koloseka, dok su drumske saobraćajnice i pešačke staze nalaze na konzolama. Takvo projektansko rešenje je polovinom šezdes tih godina bio značajan iskorak u konstrukterstvu sveta, naglašava profesor Hajdin. − Očekujem da zahvati na Pančevačkom mostu budu veliki i da se stanje mosta dovelo u nultu poziciju, kao posle izgradnje, a onda da se redovno održava i drži u potrebnoj saobraćajnoj kondiciji, kaže akademik Nikola Hajdin. − Prema projektu koji sam predlagao pre tri godine, a nadam se da će biti primenjen, za sve vreme trajanja sanacije saobraćaj na njemu će se obavljati, odnosno, neće biti zaustavljan. (“Pregled”)