Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je juče da će se posle obdukcije znati da li su smrtni ishodi kod pacijenata na odeljenju ortopedije Opšte bolnice u Užicu vezani za epidemiju izazvanu bakterijom klostridijom.
On je naveo da je klostridija uzročnik proliva obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika i da je veoma važno koliko se antibiotici koriste, posebno preventivno, da ne dodje do neke infekcije.
“Rizik je i kada koristite antibiotik duže nego što je protokolarno propisano. Ako bolest treba da se leči deset dana, a vi koristite dvadeset, to doprinosi poremećaju crevne flore i do nastanka različitih oboljenja pa i ovog”, navodi dr Pelemiš.
Pelemiš je naglasio da ako se bolest pojavi, bolesnika treba izolovati, a osoblje koje ga neguje mora se pridružavati higijenskih mera.
“To podrazumeva stalno pranje ruku i to pranje toplom vodom i sapunom, jer se klostridijum najbolje tako uništava, a ne alkoholom. Prostorije dezinfikovati hlorom, jer je poznato da se tako najefikasnije uništava”, naveo je on.
Pelemiš je ukazao da se teži oblici bolesti, nekada sa smrtnim ishodom, javljaju kod osoba koje dugotrajno koriste antibiotike, obično su starije životne dobi i hronični bolesnici.
Prevencija kroz održavanje higijene u bolnicama
Prof. dr Tomica Milosavljević, gastroenterolog u Kliničkom centru Srbija za “Blic” kaže da infekcija ovom bakterijom poslednjih dvadeset godina počinje da biva ozbiljan problem svuda u svetu, naročito posle 2000.godine, kada su otkrivene genetski modifkovane, promenjene bakterije u Kanadi, Americi, Velikoj Britaniji.
"Odjedanom se pojavio veliki broj infekcija u bolnicama izazvanih klostridijom, najčešće kod starih ljudi, koji su prethodno bili operisani ili su u bolnicama bili duže vreme. S obzirom na to da ova bakterija dovodi do proliva, pacijenti gube tečnost, odnosno dehidriraju, a kako je reč o starim ljudima, kod njih lako dolazi do metaboličke neravnoteže i postepeno stradaju svi organi", objašnjava dr Milosavljević.
On kaže da je bakterija jedan od najčešćih uzročnika bolničkih infekcija, ali da je prisutna u crevu zdravih ljudi u osam do 15 odsto slučajeva, a postaje ozbiljna kod starijih od 65 godina, naročito kod uzimanja antibiotika. Takođe, infekcija se može javiti kod dužeg ležanja u bolnici, prethodno rađenih operacija.
"Za ovu bakteriju postoji odgovarajuća terapija antibioticima. U najvećem broju pacijenti ne umiru zbog infekcije bakterijom nego zbog opšteg poremećaja metabolizma. Glavni način borbe sa ovom bakterijom je prevencija kroz održavanje opšte i lične higijene u bolnicama", kaže dr Milosavljević.
Izvor: Blic