Bajaga za Nadlanu.com: Beograd sa Ušća izgleda 20 puta lepše

Polazna tačka priče je – Kališ. Donji grad, kod brda za razmišljanje, baš kao što kaže pesma ’Iza nas’.
- Razmišljali smo i o Tašu ali on još nije završen. Leti više volim otvorene koncerte, znam da je rizik vreme, ali valjda smo ispucali te bonuse sa kišom. Ovo je jedno od retkih mesta u Beogradu gde nismo svirali. Nastupali smo na Kališu, ali nikad na Donjem. Ideja je da bina bude tamo gde je bila kod Amy Winehouse, imamo iza scenografiju od 100 miliona dolara beogradske tvrđave i zidina. Datum je zgodan, taman je godinu dana od izlaska albuma ’Daljina, dim i prašina’. Subota je a u petak se završava škola, dakle prvi dan raspusta, ujedno i prvi dan leta. Koncert će biti kao mali festival – mi ćemo da počnemo oko 21 h, ideja je da pre toga sviraju još tri benda po 45 minuta. Još ne mogu da ti kažem imena. Sve bi startovalo u 18 h, a naša svirka će trajati dva i po sata plus bisevi. Hteli smo da bude po pristupačnoj ceni, znamo kakva je situacija svugde. Promovišemo novi album ali sviramo, naravno, i stare stvari. Ubacili smo neke ’nove-stare’ pesme koje nismo dugo izvodili – recimo u emisiji ’Jelen Top 10’ izveli smo ’Red i mir’.

Možeš li nešto oko gostiju da kažeš ? Da ne uzvrati možda Bora Đorđević gostovanje posle tvog nastupa sa Ribljom čorbom na njihovom velikom koncertu 23. marta u Kombank Areni ?
-Nismo sad pričali o tome. Bora je bio nama gost, bio sam ja njemu sada... Nismo još sigurni ko je slobodan, ko može... To je vreme kad svi sviraju, bave se i drugim poslovima, ali sigurno ćemo napraviti lepo letnje veče u Beogradu. Jednom smo Žika, Loki i ja radili sa gudačima Beogradske filharmonije, bio je zakupljen brod koji ide oko Beograda, noć... Beograd sa Ušća izgleda 20 puta bolje nego kad se popnete. Toliko lepo izgleda taj Kalemegdan, zidine, osvetljeni mostovi... Prosto mi je bilo – moramo to da iskoristimo da jednom tu sviramo. Otići ću na Green Day (Calling festival koji se održava na istom mestu 27. maja, prim. M.Ć.) pa ću da vidim da li smo još nešto propustili u tehničkom smislu.

Kako ti je bilo sa Čorbom u Areni ? Reklo bi se, po slikama, da ste se i Čutura i ti dobro proveselili.
-Drago mi je bilo jer nisam dugo svirao sa Čorbom. Možda u Australiji pre desetak godina i jednom u Sloveniji, ali u Beogradu nisam dugo. Njihova ideja je bila da sviramo ’Kad hodaš’ a moja da dodamo i ’Ja sam se ložio na tebe’.

...što nije čudno s obzirom da je često izvodiš sa Instruktorima.
-Da, i mislim da je sve super ispalo. Drago mi je bilo što sam video Džona Mekoja posle 30 godina i da je u dobrom fazonu. Rekao mi je „Čuo sam da si ti napravio lepu karijeru u međuvremenu“, dao sam mu diskove... Bilo mi je važno, kad smo svirali ’Kad hodaš’, da kažem da posvećujemo pesmu Rajku Kojiću. Bora ga redovno pomene, ja nemam tako često priliku. Ostavio je veliki pečat na toj pesmi.

Da li si nekad razmišljao, uz pomenute dve, o još jednoj pesmi koju si komplet napisao za Čorbu, ’Muzičari koji piju’ ? Izvođena je samo na promotivnoj turneji po izlasku albuma pre skoro 30 godina, nikada više...
-Nisam, ali, vidiš, dobra ideja. Možda da napravimo neki koncert baš za fanove i odsviramo pesme koje nismo skoro nikad.

Poslednjih desetak godina koncerte, interesantno, počinjete sporom pesmom – bio je ’Zmaj od noćaja’, pa ’Grad’, ove najnovije sa ’Daljina, dim i prašina’...
-Ako bi pitao našeg druga Nikolu Vranjkovića koji je naš ton majstor već godinama – nije loše za prvu pesmu da bude spora ili ’medium’, onda je, eto da otkrijem jedan trik, toncu lakše da namesti zvuk, a i nama je, nekako, da polako dižemo atmosferu. Možda ćemo, za tri godine, da počinjemo, recimo, ’Otrovom’, ali sad nam, nekako, prija ovako. Sve se dovede na mesto dok ta prva pesma prođe, posle možemo da sviramo bilo šta.

Nedavno si sa balkona Amerikane u Domu omladine vidno raspoložen ispratio povratnički nastup grupe Babe i tvog starog saborca Žike Milenkovića na Long Night festivalu ?
-Mnogo mi je drago. Žika je moj jako dobar drug, njega možda i najduže znam od svih u bendu.... To je, inače, bila Vuletova (Zoran Vulović Vule, vlasnik Long Playa, prim M.Ć.) ideja, ja sam se odmah prihvatio, najteže nam je bilo da ubedimo Žiku. Uspeli smo, onda su se ovi njegovi momci oduševili, mislim da je ispalo mnogo lepo. Fantastična je stvar da dođeš u Dom omladine, bude skoro 2.000 ljudi... Najviše me je impresioniralo to što su klinci znali sve tekstove. Znali su i ’Pikslu od kristala’, jednu od mojih omiljenih pesama, al’ ne mogu da verujem da je nekom klincu od 17 godina isto to omiljen tekst. Kad su Babe svirale on je imao tri, četiri godine. Bend je zadržao dobar glas u underground krugovima. Kad se već desilo da pokojni Čavke, koji mi je bio bitan kao i svi ostali u bendu, više nije sa nama, mislim da su Truta našli kao idealnog bubnjara. Žika to sad ne tretira kao neki ultra-ozbiljan posao, ali mislim da će oni imati još mnogo koncerata. Pokušaćemo negde i zajedno da nastupamo.

Žika je, ujedno, jedini član benda koji se, uz tebe, autorski iskazivao na albumima Bajage i Instruktora. Da li je bilo nekad ideja o „decentralizaciji autorstva“ u grupi ? Poznato je da i Lokner komponuje....
-Loki više stvara instrumentalnu muziku, morali bismo zajedno da radimo tekst ili već nekako... Žika je jedini koji je dolazio ili sa gotovom pesmom ili sa skoro gotovim tekstom koji posle možda malo zajedno doradimo.

DALJINA, DIM I PRAŠINA NA PLOČI

Dugo se čekalo na album ’Daljina, dim i prašina’, čak sedam godina. Ima li šanse da se naredni malo manje čeka (smeh) i da to makar „zamiriše“ na, iz ove perspektive, skoro neverovatnu dinamiku iz osamdesetih ?
-Može da se desi. Ako Bog da, možda dogodine uđemo u studio, ne bi bilo loše.

Sada su, doduše, više u modi singlovi ?
-Verujem da ćemo pre koncerta na Kalemegdanu da objavimo vinilno izdanje aktuelnog albuma. Neće to biti neki tiraž, već za sladokusce, uželeli smo se toga. Diskografija, sama po sebi, ne postoji. Mi smo napravili foru sa Novostima i to nam je dobro došlo. Prodali smo blizu 20.000 primeraka albuma i knjige ’Vodič kroz snove’, što je fascinantno. Od prvog dana kad se album pojavio u prodaji, ceo je bio na „jutjubu“ – znači, kad neko to kupi, mora baš da voli. Mislim da će diskografija uskoro potpuno nestati u fizičkom smislu, ali će pesama uvek biti – dal’ preko interneta, telefona... Bitno je da stignu do ljudi. Otkad je internet sve preuzeo, u poslednjih sedam, osam godina, koncerti su ono zbog čega se radi, a singlovi i albumi se snimaju da bi mogao da praviš koncerte.

Pratiš li povratak serije ’Otvorena vrata’ koju si, svojevremeno, prepoznatljivo muzički obojio ?
-Da, počeo sam. Ostala je moja tema za najavnu i odjavnu špicu. Pričao sam i sa Bojanom Maljević i sa ostalima... Imam jednu teoriju kad su u pitanju serije poput ove. Postoji špica koju sam uradio pre 20 godina, ljudi su se ’primili’ na nju... Bila je opcija da snimimo novu, ali smo ipak iskoristili staru. Na kraju je i Vasil Hadžimanov snimio novu ali se ispostavilo da je ta stara ne bolja u muzičkom smislu, već su se ljudi navikli. Ima ona serija, ide sad na B92, ’Dva i po muškarca’ – dečkić koji je imao sedam godina porastao je na 18 a špica je uvek ista. Sve se promeni, ali je špica nešto što te veže. Ja sad da uzmem ponovo Tanju Jovićević koja je tad pevala, Nešu Petrovića da svira, neće ispasti tako. Super što je ostala špica i super što je Vasil napravio sjajnu muziku za celu seriju.

Krčka li se nešto novo i za Zdravka Čolića ? Sprema novi CD...
-Uradio sam nekoliko tekstova, mislim da će biti jako dobar album. Bolji od prethodna dva sigurno, iako ni oni nisu bili loši. Time sam se bavio od decembra do februara a onda su oni nastavili da rade, sad su negde oko miksa. Verujem da će to na jesen da izađe. Čola je moj stari drug, jedan od prvih ljudi koji mi jer ukazao poverenje kao mladom autoru da radim za njegov album ’Ako priđeš bliže’ koji je stvarno bio veliki hit, od tada smo prijatelji. Divan je čovek, uvek kad mogu drugarski mu pomognem. To je ono njegovo „ajmo da vidimo jel’ ima neka ideja, ’ajmo maco...“.

Pomenuo si Green Day koncert – ’glavna’ predgrupa će im biti Hladno pivo, bend sa velikom karijerom u regionu koji poslednjih godina svira redovno u dupke punim halama. Oprečna su mišljenja tim povodom, kakav je tvoj stav? Da li bi i kojoj svetskoj zvezdi pristao da budeš ’opening act’ ?
-Nemam tu frku ’predgrupa, ne-predgrupa’. Ako neko dobro svira... Dešavalo se da predgrupa oduva glavni bend. Ne znam da li bih svirao pred Green Day ali, recimo, Princeu sigurno bih, jer ga gotivim. Kad su grupne svirke, ljudi su dosta sujetni i misle da je najbolje da nastupaju poslednji, a vrlo često se dešava da prvi, drugi, treći bend toliko razvuku da, kad dođe četvrti, svi su mrtvi umorni. Ukoliko je sve regularno na bini, ako ti daju ’ful’ razglas, svetlo, potpuno je svejedno kad ćeš da izađeš pred publiku. Ako si dobar – ti si dobar. Dal’ ima neko posle tebe – nije bitno.

SKAJ VIKLER JE NEVIĐEN TALENAT

Dosta pratiš mlade bendove – vidiš li, među njima, neki sa stadionskim potencijalom ili je, naprosto, takvo vreme prošlo bar kad su novije generacije u pitanju ?
-Dal’ ih ima, ne znam, ali sad kad smo bili u Poljskoj, ovaj Malenčuk koji je obradio našu pesmu ’Verujem, ne verujem’...Imali smo koncert u Varšavi, prvi u karijeri tamo, pred 950 ljudi, on je bio gost. Nekoliko dana kasnije održao je svoj koncert u sali koja prima 1.200 posetilaca, a on je tamo veliko ime. Ne može da veruje da mi ovde nastupamo pred 10, 15 hiljada. Kaže da u Poljskoj na stadionu može da se svira samo kad je veći broj bendova, odnosno festival, pojedinačno ne. Kod nas još uvek može. Teško ko da ima stadionski potencijal, ali postoje dobri bendovi – sad, pitanje je koliko su mladi. Sviđa mi se novi Bad Copy, bez obzira što im zameraju malo tvrđe tekstove, ali Skaj Vikler je neviđen talenat. Zemlja gruva, Svi na pod, Repetitor...

Znam da voliš i S.A.R.S ?
-Da, naravno i oni. Ima grupa, dešava se nešto. Neke će proći bolje, neke gore, ali mislim da situacija sa rok muzikom u Srbiji uopšte nije toliko loša. Možda je i bolja nego u Sloveniji, Makedoniji, Hrvatskoj – dobro, ja i ne pratim tamo toliko šta se sve dešava.

Veliki jubilej je sledeće godine – tri decenije od prvenca Bajage i Instruktora ’Pozitivna geografija’. Planira li se nešto tim povodom ?
-Ja se nadam. Možda je i dobro što sad nismo uboli Taš za 29 godina, za 30 će, valjda, da ga završe. Ako ne bude Taš, onda će da bude novi album, nešto ćemo već da smislimo.

Nadlanu.com je, podsetimo, ispratio doček Nove godine sa Bajagom i instruktorima na Zlatiboru