Prevareni koji su davali novac za nepostojeće troškove malo toga mogu da urade kako bi bi vratili novac.
Rajko Petrović je na sajtu www.job.co.rs pronašao oglas za rad u hotelu Mariot i nakon slanja CV-a rekli su mu da je prošao u drugi krug i da obuka za posao počinje u Londonu.
Rajko je potpisao ugovor, a budući poslodavac mu je tražio 295 funti za pokrivanje troškova vize koje je trebalo da uplati na privatnu adresu.
Kako mu je taj zahtev postao sumnjiv, proverio je oglas i otkrio da taj posao ne postoji, a da su imena koja su koristili navodni menadžeri zapravo imena konobara i dostavljača hrane.
"Oni su meni rekli primljeni ste, a onda me uputili na čoveka iz njihovog ministarstva, koji mi je odgovorio vrlo fino i kulturno, i rekao mi je da nakon uplate, poslao mi je ustvari formulare za vizu i dokumenta, i nakon tih popunjavanja, uplate, i potvrde da sam uplatio, i skeniranog pasoša i slike, da ću dobiti vizu od 7 do 10 dana. I tu mi je sve bilo sumnjivo, jer ne dobija se viza tek tako preko interneta i kada sam to proverio pao je sistem", kaže Petrović.
Oglas na sajt svako može da postavi, ali je opreznost na samim građanima.
"Mi ne možemo biti policija, ne možemo igrati ulogu države, ne možemo mi sami proveravati svaku firmu pojedinačno. Prosto postoje zakonski propisani okviri koje mi poštujemo i to je to. Prevara se uvek može napraviti, u krajnjoj liniji, šta je prevarantski oglas? To je problem. Čovek registruje firmu, raspiše oglas, mi nemamo nikakva, čak nemamo zakonska osnova da mu odbijemo, ako je firma legitimna i mi nemamo nikakve indicije da je tu nekakva prevara, mi smo dužni da odbijemo oglas, nas zakon primorava čak na to", kaže Stefan Salom, direktor razvoja Infostud.
U tužilaštvu za visokotehnološki kriminal ne postoji zvanična statistika o broju prijava osoba koje su bile prevarene na ovaj način. Jedan od razloga je i što građani ne prijavljuju prevaru.
"Osoba, tj oštećeni može da podnese krivičnu prijavu, ili barem obaveštenje nadležnom javnom tužilaštvu. To ne mora da bude tužilaštvo za visokotehnološki kriminal već svako javno tužilaštvo u našoj zemlji koje je mesno nadležno za postupanje takve vrste krivične prijave. Međutim u koliko je do takve vrste prevare došlo putem interneta, korišćenjem računara, računarskih mreža tj tehnologija, onda je prava adresa tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, s tim što moramo voditi računa o visini štete koja je nastala izvršenjem ovakvog dela" , kaže Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal.
Najbolji oblik zaštite je edukacija, jer ako su građani upoznati sa samom suštinom prevare, moći će da je prepoznaju i da ne upadnu u zamku.