Evo, na primer, u moje vreme večernji izlasci omladine u grad počinjali su, kako im samo ime kaže: uveče, oko 6-7 i završavali su se oko 10. To je za nas bila kasna noć.
Danas klinci izlaze oko 11-12 noću i vraćaju se kući u ranim jutarnjim satima.
Ako granica nastavi da se pomera, za dvadesetak godina večernji izlasci počinjaće oko 7 ujutru. Pretpostavljam da će sva deca tada ionako ići u večernje škole, pa će to sve biti u redu.
U moje vreme, kao deca, boravili smo napolju bukvalno od jutra do mraka. Kući smo išli samo dva do tri puta dnevno, da nešto na brzinu pojedemo i usput se (ponekad) i presvučemo.
Danas klinci po ceo dan borave u kući, a napolje izlaze samo jednom do dva puta dnevno, da nešto pojedu. Sve se okrenulo.
Mi smo se igrali napolju, na otvorenom, u čoporu. To su bile društvene i kolektivne igre i sportovi. Danas deca idu u tzv. internet kafe ili igraonicu da se igraju tako što svako bulji u svoj monitor i preko mreže puca u ostale ili igra fudbal protiv nekoga ko sedi na drugom kraju igraonice.
No, kao što već rekoh, sve se menja. I tako i treba. Na šta bi to ličilo da je sve isto kao i pre 30 godina? Na šta bismo se žalili mi, stariji? Eventualno na vremenske prilike ili na prostatu.