Prema rečima bankara, njihovi klijenti koji dođu u situaciju da ne mogu da plate obavezu ne ignorišu problem, već traže način da im se dug prolongira ili samo da plaćaju kamatu, a posle godinu do dve i glavnicu.
Zakon o zateznoj kamati stupio je na snagu krajem prošle godine, a njime je ukinut model obračuna kamate na kamatu, što je ranije bio slučaj i što je one što kasne dovodio u nezavidnu situaciju.
Slavica Đorđević, član Izvršnog odbora Komercijalne banke, za „Blic” kaže da banka obračunava zateznu kamatu u skladu s tim zakonom.
Kašnjenje smanjuje novo zaduživanje
Glavni razlog, osim toga što ne žele da plaćaju penale, jeste i beleženje docnje u izveštaju Kreditnog biroa, a koji banke zahtevaju prilikom svakog odobravanja kredita, kreditne kartice ili dozvoljenog minusa. Sa svakim kašnjenjem građanima se umanjuje mogućnost da se ponovo zaduže. Izveštaji Kreditnog biroa čuvaju se tri godine.
- Konkretno, to znači da na potraživanja u dinarima banka primenjuje trenutnu visinu referentne kamatne stope NBS koja iznosi 11,25 odsto godišnje, uvećano za osam procentnih poena na iznos potraživanja. Zaduženja vezana za evro građani izmiruju u dinarskoj protivvrenosti po srednjem kursu na dan uplate, a u iznosu kamatne stope od 0,5 odsto koju primenjuje Evropska centralna banka uvećanu za osam procentnih poena - kaže Đorđević.
Zakon dozvoljava da u slučaju da kada je cena kredita iskazana kroz nominalnu kamatnu stopu manja od zatezne kamate, banka tu kamatnu stopu može da obračunava za penale zbog kašnjenja. To je slučaj u Eurobanci gde su za kredite, kartice i dozvoljeni minus zatezne kamate iste kao i nominalne.
Na taj način, banka sebe štiti da ne dođe u apsurdnu situaciju prema dužniku da mu je manja cena kad kasni u izmirivanju obaveza nego kad redovno plaća.
Izvor: Blic