Stojko se spuštao nizbrdo sa Liona, a u susret mu je, uzbrdo, sporo i teško dolazila starija gospođa.
Očigledno se vraćala sa pijace, jer je u rukama imala osam kesa punih voća i povrća. Stojko nije mogao samo da gleda kako se žena muči. Prišao joj je i upitao:
- Gospođo, jesu vam teške te kese?
- Jesu, sinko. Ima bar 20 kila u njima.
- Je l’ vam treba pomoć?
- Jao, divan si, hvala ti! Jao, pa još ima zlatne dece, a baš neki dan grešim dušu, pričam sa mojom Milenom kako mladi više ništa i nikoga ne poštuju... Milena mi je komšinica, sad je skoro operisala kuk...
Gospođa je podigla ruke sa kesama, pružajući ih Stojku, koji ju je sa čuđenjem pogledao, malo se izmakao i rekao:
- Video sam da nosite osam kesa. Ako jednu prebacite iz leve u desnu ruku, onda ćete u obe imati po četiri kese i biće vam mnogo lakše da ih nosite, tako izbalansirane.
Žena je ostala da stoji poluotvorenih usta, a Stojko je ležerno nastavio svojim putem nizbrdo. Pomislio je: današnje dobro delo je učinjeno!