„Pink internešenel kompani“, u vlasništvu Željka Mitrovića, najveća je aktivna kompanija koja državi duguje 733 miliona dinara, ali je podnela zahtev za reprogram duga. Za njom slede „MD petrol“ sa 711 miliona dinara duga, dok se na trećem mestu nalazi Fabrika hartije „Božo Tomić“, čija su poreska dugovanja 678 miliona dinara.
Ukupan poreski dug fudbalskih klubova Smederevo, Vojvodina i Napredak iznosi 615 miliona dinara, dok KK Partizan državi duguje 136 miliona.
Na listi 500 najvećih poreskih dužnika preduzetnika ima više od stotinu advokata, koji su napravili dug od 661 milion dinara. Advokat od koga država potražuje najviše jeste Branimir Gugl, čije obaveze dostižu blizu 11 miliona dinara. Prvi na ovom spisku dužnika je Proizvodno-trgovinska radnja „Drvoplast“ Dragana Čičića, koja duguje 114 miliona dinara. Tu su i naizgled dobrostojeće radnje poput „Stepinog vajata“, koji duguje 12 miliona dinara za poreze.
Sa spiska nisu izostale ni firme najvećih srpskih biznismena poput Milana Beka, čija Luka Beograd ima obavezu da na račun Poreske uprave uplati 194 miliona dinara, zatim Bogićevićeva Fabrika akumulatora Sombor - 106 miliona dinara i Đurićeva „Zekstra“, čije su obaveze blizu 130 miliona dinara. Luka Beograd, koja je u vlasništvu Milana Beka, podnela je zahtev za reprogram duga od 194 miliona.
Ekonomista Boško Mijatović kaže da je u ovom trenutku najveće pitanje kako je Poreska uprava dozvolila da aktivne firme imaju velike poreske dugove jer ideja objave spiska poreskih dužnika nije da se javnost obavesti ko su dužnici, već da Poreska uprava radi svoj posao.
- Iako se firme nalaze u veoma teškoj poziciji, nema sumnje da su mnoga preduzeća izbegavala plaćanje poreza, ali to je očito normalan sport - kaže Mijatović.
Njegov kolega Dr Ljubomir Madžar, ekonomista, kaže za „Blic“ da je moguće naplatiti porez od aktivnih dužnika, a da je jedino pitanje da li će biti spremnosti Poreske uprave da to učini.
Više hiljada poreskih obveznika radnicima isplaćuje zarade, ali ne i doprinose. Prema podacima Poreske uprave, u januaru 5.589 poreskih obveznika uplatilo je zarade, ali ne i doprinose. U decembru 2012. taj broj bio je veći za 155, u novembru je iznosio 5.958, a u septembru, avgustu i julu prošle godine preko 7.000.
- Čim su te firme žive, znači da je od njih moguće naplatiti neka sredstva jer bez njih se ne može poslovati. Ali čim jedno preduzeće ne plati, onda i drugi istu praksu počnu da kalkulišu u svoje strategije i to je početak raspada celog sistema - kaže profesor Ljubomir Madžar.
On dodaje da je politička volja da se porezi naplate jasna jer je država u teškoj finansijskoj situaciji i da joj je svaki dinar dragocen.
- Ali imamo problem da sama država ne plaća. U toj kulturi neplaćanja mnogo je veća verovatnoća da se i porezi ne plate - zaključuje Madžar.
Izvor: Blic